{"id":572,"date":"2016-03-29T12:24:19","date_gmt":"2016-03-29T10:24:19","guid":{"rendered":"http:\/\/rodnovjerje.com.hr\/?p=572"},"modified":"2025-01-14T15:55:04","modified_gmt":"2025-01-14T14:55:04","slug":"kvalifikacija-slovenskog-rodnoverja-u-strucnoj-literaturi-neopaganizam-ili-etnicka-religija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/2016\/03\/29\/kvalifikacija-slovenskog-rodnoverja-u-strucnoj-literaturi-neopaganizam-ili-etnicka-religija\/","title":{"rendered":"Kvalifikacija slavenskog rodnovjerja u stru\u010dnoj literaturi \u2013 neopaganizam ili etni\u010dka religija"},"content":{"rendered":"

Dosada\u0161nja praksa pokazala je da se slavensko rodnovjerje u stru\u010dnoj literaturi kvalificira i klasificira na neodgovaraju\u0107i na\u010din. Brojni autori previ\u0111aju osnovna pravila znanstvene metode i proizvoljno kvalificiraju slavensko rodnovjerje na osnovi nedovoljne koli\u010dine podataka. Ovaj rad srpskog autora Milana Petrovi\u0107a iz Svevlada<\/strong> poku\u0161aj je da se uka\u017ee na metodolo\u0161ke probleme u stru\u010dnoj literaturi vezanoj za slavensko rodnoverje i predlo\u017ee koraci koji bi vodili ka rje\u0161enju tih problema. Kroz razmatranje publikacija o slavenskom rodnovjerju vi\u0161e razli\u010ditih autora ukazano je na neadekvatnost kvalificiranja slavenskog rodnovjerja terminima koju nisu jednozna\u010dni i lo\u0161e su definirani. Naglasak rada je na terminolo\u0161kim nedostacima stru\u010dne literature. Slavensko rodnovjerje je postalo zgodno mjesto da se bez posljedica i uz malo truda stvara karijera pisanjem \u010dlanaka na granici senzacionalizma, bez terenskog rada, kori\u0161tenjem zastarjelih podataka ili \u010dak izmi\u0161ljanjem podataka. Uklanjanje terminolo\u0161kih nedostataka rje\u0161ilo bi ove i druge probleme koji postoje u pristupu stru\u010dne literature o slavenskom rodnovjerju. Za navedene probleme predlo\u017eena su jednostavna i svrsishodna rje\u0161enja.<\/p>\n

\u010clanak je u cjelosti preuzet sa portala Svevlad na izvornom jeziku, srpskome, bez izmjena.<\/p>\n

Pi\u0161e: Milan Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

1. Uvod <\/strong><\/p>\n

Cilj svakog nau\u010dnog dela, bilo da je re\u010d o \u010dlanku, studiji ili knjizi je da \u010ditaocu (koji mo\u017ee biti stru\u010dnjak u polju kojim se dato nau\u010dno delo bavi ili laik, koji samo \u017eeli da se bli\u017ee obavesti o tom polju) objektivno prenese rezultate istra\u017eivanja, eksperimenta, sinteze ili analize na jasan i jednoza\u010dan na\u010din, pri \u010demu je \u010ditalac (ili bi bar trebalo da bude) obave\u0161ten i o manjkavostima i ograni\u010denjima datog dela. U doma\u0107oj (srpskoj) literaturi se za slovensko rodnoverje po pravilu koristi izraz neopaganizam, kao odrednica, a \u010desto i kao sam naziv.[1] Sli\u010dan je slu\u010daj i sa literaturom na drugim slovenskim jezicima (ruskom,[2],[3],[4],[5],[6] slovena\u010dkom,[7] itd.) U literaturi na engleskom jeziku situacija je jo\u0161 drasti\u010dnija \u2013 dok se s jedne strane obeshrabruje upotreba izraza neopaganizam i izrazi kao \u0161to su su moderni paganizam i savremeni paganizam imaju sve ve\u0107u potporu nau\u010dne zajednice, sa druge strane pojedini autori insistiraju na tome da slovensko rodnoverje nazivaju slovenskim neopaganizmom (eng. Slavic Neopaganism) u smislu sinonima, te imamo situaciju da u slovensko rodnoverje trpaju svakakve religije i kultove, koji \u010dak nemaju nikakve veze sa Slovenima.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu na po\u010detku navedeni cilj, razmotri\u0107emo svrsishodnost i opravdanost kori\u0161\u0107enja izraza kao \u0161to su paganizam, neopaganizam, savremeni paganizam, moderni paganizam u radovima koji obra\u0111uju fenomen slovenskog rodnoverja, kao i mogu\u0107e alterantive ovim izrazima kao \u0161to su etni\u010dka religija i rodna vera. Analizom zna\u010denja definicija datih izraza bi\u0107e pokazano da je u stru\u010dnim radovima nesvrsishodno ozna\u010davati slovensko rodnoverje kao paganizam ili njemu srodnim ili izvedenim pojmovima.<\/p>\n

2. Paganizam i sinonimi \u2013 odrednice ili uvrede?<\/strong><\/p>\n

Paganizam od lat. pagus, pagani (u zna\u010denju: seosko imanje, seljak, \u017eitelj ruralnih krajeva) je izraz koji je nastao i pre pojave hri\u0161\u0107anstva. Izrazom pagan su nazivani oni zemljoradnici koji nisu slu\u017eili vojsku. U ovom zna\u010denju je izraz pagan kori\u0161\u0107en od II-I veka pre nove ere, pa sve do prve polovine IV veka nove ere, kada hri\u0161\u0107anstvo, koje se prvenstveno \u0161irilo u centrima finansijske i politi\u010dke mo\u0107i, tj. gradovima, postaje priznata religija u Rimskom carstvu. Kako je seosko stanovni\u0161tvo po pravilu ostajalo odano veri svojih predaka, to je nekada\u0161nji izraz za zemljoradnike (u tekstovima hri\u0161\u0107anskih autora) postao odrednica za veroispovest druga\u010diju od hri\u0161\u0107anstva. Ovaj izraz se najvi\u0161e koristi u germanskim i romanskim jezicima.<\/p>\n

Me\u0111utim, definicija samog pojma \u201epaganizam\u201c postoji koliko ima autora \u2013 svaki ima neku svoju definiciju. Tako paganizam mo\u017ee da se odnosi na mnogobo\u017ea\u010dke, etni\u010dke religije onih delova Evrope i Severne Afrike koji su bili pod vla\u0161\u0107u Rimskog carstva (gr\u010dku, rimsku, egipatsku, itd.) koje su nastale pre hri\u0161\u0107anstva;[8] mo\u017ee ozna\u010davati sve evropske mnogobo\u017ea\u010dke, etni\u010dke religije koje su nastale pre hri\u0161\u0107anstva (gr\u010dku, rimsku, germansku, galsku, slovensku, nordijsku, keltsku, prusku, litvansku, itd.); prema \u201eKatoli\u010dkoj enciklopediji\u201c (Catholic Encyclopedia) paganizam ozna\u010dava \u201esve religije sem jedne prave koju je otkrio Gospod i, u u\u017eem smislu, sve religije sem hri\u0161\u0107anstva, judaizma i islama.\u201c, a koristi se i kao sinonim za mnogobo\u0161tvo;[9] Oksfordski re\u010dnik engleskog jezika defini\u0161e paganizam kao \u201eone religije koje ne spadaju u glavne svetske religije; pe\u017eorativno \u2013 onaj koji nije hri\u0161\u0107anin\u201c;[10] Merijam-Vebster (Merriam-Webster) re\u010dnik ameri\u010dkog engleskog jezika defini\u0161e pagane kao \u201e1: heathen;a<\/sup> naro\u010dito: sledbenik mnogobo\u017ea\u010dke religije (kao u starom Rimu); 2: onaj ko ima malo ili nimalo vere i koji se odaje seksualnim u\u017eicima i u\u017eitku u materijalnom: osoba koja nije religiozna ili hedonista\u201c;[11] u Kur’anu se paganima nazivaju sledbenici arapske etni\u010dke religije, za razliku od \u201eljudi od Knjige\u201c (muslimani, hri\u0161\u0107ani i judaisti);[12] \u201eLeksikon stranih re\u010di i izraza\u201c paganizam defini\u0161e kao \u201eneznabo\u0161tvo, mnogobo\u0161tvo (izraz nastao po tome \u0161to se neznabo\u0161tvo najdu\u017ee zadr\u017ealo po selima\u201c;[13] pojedine definicije paganizma uklju\u010duju ili isklju\u010duju hinduizam, \u0111ainizam, tengrizam, budizam ili neke druge isto\u010dnja\u010dke religije. Pojedine definicije se ograni\u010davaju samo na Evropu, druge na Evropu i Severnu Ameriku, a neke opet uklju\u010duju i afri\u010dke narodne religije i verovanja; neke definicije paganizma uklju\u010duju samo mnogobo\u017ea\u010dke religije; pojedine definicije paganizma uklju\u010duju i nereligiozni ateizam, itd. Isak Bonevic (Isaac Bonewits)b<\/sup> pri definisanju paganizma ka\u017ee slede\u0107e: \u201eRani rimski hri\u0161\u0107ani su koristili da se dr\u017ee svoje stare vere du\u017ee nego \u017eitelji gradova, i na osnovu toga \u0161to mnogobo\u0161ci nisu bili voljni da pristupe \u201evojsci na\u0161eg Gospoda\u201c. Tokom vekova, re\u010d \u201epagan\u201c je postala obi\u010dna uvreda, koju su hri\u0161\u0107ani primenjivali na monoteisti\u010dke sledbenike islama (i obratno), protestanti i rimokatolici me\u0111usobno, dok je postupno dobijala konotaciju \u201ela\u017ene religije i njenih sledbenika\u201c. Po\u010detkom XX veka, osnovno zna\u010denje re\u010di je postala me\u0161avina ateiste, agnostika, hedoniste, nereligioznog, itd. (kada se odnosi na obrazovanog, belog, heteroseksualnog mu\u0161karca, evropskog, ali ne keltskog porekla) i \u201eneuki divljak i\/ili perverznjak (kada se odnosi na sve ostale na planeti).\u201c[14] Majkl Jork (Michael York) pod izrazom \u201epaganizam\u201c podrazumeva nestale vere prehri\u0161\u0107anske Evrope, \u017eive domoroda\u010dke religije, moderne religije kao \u0161to su hinduizam i \u0161into i nove religiozne pokrete savremenog paganizma.[15]c<\/sup> Aitamurto pod paganizmom smatra \u201ereligiju prirode orijentisanu ka zemlji, koja slavi razli\u010ditost i tako promovi\u0161e etni\u010dku toleranciju\u201c.[16] Kada pi\u0161e o religiji Slovena Spasoje Vasiljev koristi izraz neznabo\u017ea\u010dka vera (sic!), \u0161to je vrlo zanimljivo, imaju\u0107i u vidu da Vasiljev na\u0161iroko razmatra razli\u010dite bogove i boginje Slovena.[17] Bojan Jovanovi\u0107 (pi\u0161u\u0107i sa pozicija pravoslavnog hri\u0161\u0107anstva) ukazuje da paganizam nije dovoljno definisan pojam, ali i uvodi pojam \u201eposthri\u0161\u0107ansko paganstvo\u201c, kojim isti\u010de pojavu da se u povoljnim prilikama paganizam iznova javlja kod prethodno hristijanizovanog stanovni\u0161ta i na osobinu paganizma da se javlja diskontinuirano, \u010dak i posle perioda potiskivanja.d<\/sup> Jovanovi\u0107 odre\u0111enost pojma paganizam vezuje za konkretnu primenu, prime\u0107uju\u0107i da taj pojam ima razli\u010dita zna\u010denja u zavisnosti od relije na koju se primenjuje, kao i da se odre\u0111enjem tog pojma sa stanovi\u0161ta hri\u0161\u0107anstva gube razlike koje postoje izme\u0111u religija okarakterisanih kao paganske.[18]<\/p>\n

U germanskim jezicima izrazu \u201epagan\u201c odgovara eng. heathen, nem. heide, hol. heiden, od staroengleskog h\u00e6\u00f0en, staronordijskog hei\u00f0inn, starovisokonema\u010dkog heidan \u2013 a od gotskog hai\u00feno, \u0161to je mogu\u0107e prevod latinskog paganus u smislu \u201e\u017eitelj ruralnih krajeva\u201c.e<\/sup> Definicije ovog pojma redovno uklju\u010duju i opasku da je re\u010d o pogrdnom izrazu, pa tako Oksfordski re\u010dnik engleskog jezika sem napomene da je re\u010d o pogrdnoj re\u010di i obja\u0161njenja da je u pitanju \u201eosoba koja ne pripada uobi\u010dajenim religijama (naro\u010dito hri\u0161\u0107anstvu, judaizmu ili islamu)\u201c dodaje i slede\u0107e: \u201enekulturna osoba; osoba kojoj nedostaju moralni principi\u201c;[19] dok Merijam-Vebster re\u010dnik ameri\u010dkog engleskog jezika pi\u0161e \u201e\u010dudan, necivilizovan\u201c i \u201e1. nepreobra\u0107eni pripadnik naroda koji ne priznaje biblijskog boga; 2. necivilizovana ili nereligiozna osoba\u201c.[20] Nagla\u0161avamo da je re\u010d o sinonimu izrazu \u201epagan\u201c. Zanimljiva je situacija u ruskom jeziku, u kome se kao analog izrazu paganizam koristi izraz \u201ejezi\u010destvo\u201c (rus. \u044fz\u044b\u010destvo), od crkvenoslovenskog \u0131\u1ea3 \u2013 narod, rod, pleme. Ovaj izraz odgovara gr\u010dkom \u03b5\u03b8\u03bd\u03bf\u03af, odnosno latinskom gentilis. Izraz je umnogome precizniji od izraza paganizam, jer ukazuje na etni\u010dku, narodnu odrednicu verovanja. Lako se uvi\u0111a da ne postoji jedna jasna i jednozna\u010dna definicija pojma paganizam (i njegovih sinonima) i da taj pojam umnogome varira u odnosu na region i vreme, a \u010desto i u odnosu na veroispovest autora definicije. Uo\u010dava se da je termin paganizam, u smislu odre\u0111enja veroispovesti, prvobitno definisan iz ugla jedne konkretne religije i njenog verskog, dogmatskog u\u010denja. Na vi\u0161e mesta se paganizam defini\u0161e kao nedostatak religioznosti \u2013 \u0161to, po definiciji, diskvalifikuje ovaj termin za primenu u stru\u010dnim radovima koji se ti\u010du religije. Ne treba zanemariti ni to da izraz \u201epaganizam\u201c vrlo \u010desto ima pe\u017eorativno zna\u010denje. U nauci \u2013 gde bi svakom fenomenu trebalo pristupati bez predrasuda, sa naglaskom na objektivnost \u2013 nedopustivo je jednu religiju definisati na osnovu dogmatskih stavova druge religije, koja pri tome ime istoriju neprijateljstva i sukoba sa datom religijom. Iz navedenih razloga etnolozi (i drugi stru\u010dnjaci koji se bave istra\u017eivanjem religija) izbegavaju da koriste izraz paganizam i njemu srodne termine. Umesto njega koriste preciznije izraze kao \u0161to su mnogobo\u0161tvo (politeizam), totemizam, animizam, etni\u010dka religija i sl. (u zavisnosti od konkretne religije koju obra\u0111uju).<\/p>\n

3. Neopaganizam i srodnici \u2013 sto ljudi, sto \u0107udi<\/strong><\/p>\n

Dodavanjem prefiksa \u201eneo-\u201c (gr. \u03bd\u03ad\u03bf\u03c2 \u2013 nov, mlad) na nejasno i neprecizno definisan pojam paganizam, nastao je izraz neopaganizam \u2013 pojam koji je jo\u0161 slabije definisan i jo\u0161 manje precizan od svog prethodnika. Ovaj izraz je prvi put upotrebljen 1868. godine.f<\/sup><\/p>\n

Oksfordski re\u010dnik britanskog engleskog jezika defini\u0161e neopaganizam kao \u201emoderni religiozni pokret koji uklju\u010duje verovanja i obredne prakse tradicija izvan velikih svetskih religija, naro\u010dito one iz prehri\u0161\u0107anskeg<\/sup> Evrope i Severne Amerike\u201c,[21] a Oksfordski re\u010dnik ameri\u010dkog engleskog jezika dodaje i slede\u0107e obja\u0161njenje: \u201eneopaganizam je veoma raznovrsna me\u0161avina drevnih i modernih elemenata, u kojoj obo\u017eavanje prirode (pod uticajem modernih za\u0161titara \u017eivotne sredine) \u010desto igra glavnu ulogu. Drugi uticaji uklju\u010duju \u0161amanizam, magijske i okultne tradicije i radikalnu feministi\u010dku kritiku hri\u0161\u0107anstva.\u201c;[22] Merijam-Vebster re\u010dnik ameri\u010dkog engleskog jezika neopagane defini\u0161e kao \u201eosobe koje praktikuju savremene oblike paganizma (kao \u0161to je Vikah<\/sup>)\u201c;[23] \u201eLeksikon stranih re\u010di i izraza\u201c neopaganizam defini\u0161e kao \u201enovo neznabo\u0161tvo, poku\u0161aj da se stara neznabo\u017ea\u010dka verovanja obnove i da zamene hri\u0161\u0107ansku religiju\u201c.[24]<\/p>\n

U literaturi na ruskom jeziku analog neopaganizmu je kovanica neo\u044fz\u044b\u010destvo. I ovaj izraz, sasvim o\u010dekivano, ima onoliko definicija koliko ima autora. Neke od njih su i definicije Viktora \u0160nireljmana (Viktor \u0160nirel\u044cman) \u201eop\u0161tenacionalna religija, koju je ve\u0161ta\u010dki napravila gradska inteligencija iz fragmenata drevnih lokalnih verovanja i obreda u cilju preporoda \u00abnacionalne duovnosti\u00bb\u201c;[25] Alekseja Gajdukova (Alekse\u0439 Ga\u0439dukov) \u201eskup religioznih, parareligioznih, dru\u0161tveno-politi\u010dkih i istorijsko-kulturnih udru\u017eenja i pokreta, koji se vode prehri\u0161\u0107anskim verovanjima i kultovima, obredima i magijskim praksama, zainteresovani za njihov preporod i rekonstrukciju\u201c[26] i Aleksandra Gurka (Aleksandr Gurko) \u201enove religije, konstruisane na osnovu mnogobo\u017ea\u010dkih verovanja u cilju iznala\u017eenja novog etni\u010dkog identiteta i\/ili radi razvoja novog ideolo\u0161kog sistema\u201c.[27] Interesantno je primetiti da sva tri navedena autora slovensko rodnoverje posmatraju kao religiju koja je nastala krajem XX veka u Rusiji i Ukrajini, pri \u010demu tendenciozno pod slovensko rodnoverje podvode i one verske pokrete koji sa istim nemaju veze, kao \u0161to je na primer inglizam.i<\/sup>[28] Nije neobi\u010dno ni da neki od autora, koji su naro\u010dito kriti\u010dki prema slovenskom rodnoverju, falsifikuju podatke koje iznose u svojim radovima, kao \u0161to je slu\u010daj sa \u0160nireljmanom, te imamo slu\u010dajeve izmi\u0161ljanja mitova o slovenskom rodnoverju od strane dela nau\u010dne zajednice.[29] Pokazuje je se da ovi autori u svom radu zna\u010dajno odstupaju od nau\u010dne metodologije, te to treba imati u vidu kada se razmatraju i koriste definicije koje daju. U poku\u0161aju da uvede kakav-takav red u kakofoniju postoje\u0107ih definicija paganizma i neopaganizma, Isak Bonevic je uveo nove pojmove:<\/p>\n

paleopaganizam<\/strong> \u2013 \u201eizvorne, mnogobo\u017ea\u010dke, vere okrenute prirodi u plemenskoj Evropi, Africi, Aziji, Amerikama, Okeaniji i Australiji, koje su bile praktikovane (ili u retkim slu\u010dajevima se jo\u0161 uvek praktikuju) kao netaknuti sistemi verovanja. Od takozvanih \u201evelikih svetskih religija\u201c, hinduizam (pre dolaska islama u Indiju), taoizam i \u0161into, na primer, spadaju u ovu kategoriju.\u201c<\/em>,<\/p>\n

mezopaganizam<\/strong> \u2013 \u201eop\u0161ti izraz za razne organizovane i neorganizovane pokrete, za\u010dete kao poku\u0161aji rekonstrukcije, obnove i nastavka onoga \u0161to su njihovi autori smatrali da su najbolji aspekti paleopaganskih na\u010dina njihovih predaka (ili prethodnika), ali koji su pod jakim uticajem (slu\u010dajno, namerno i\/ili nevoljno) koncepata i praksi monoteisti\u010dkih, dualisti\u010dkih ili neteisti\u010dkih pogleda na svet zoroastrizma, judaizma, hri\u0161\u0107anstva, islama ili ranog budizma. Primeri mezopaganskih sistema verovanja uklju\u010duju slobodno masonstvo, rozenkrojcerizam, teozofiju, spiritualizam, itd., kao i one oblike druidizma koji su pod uticajem navedenih pokreta, mnoge vere afri\u010dke dijaspore (kao \u0161to su hai\u0107anski vudu, santerija, kandomble, itd.), sikizam, vi\u0161e sekti hindiuzma na koje su uticali islam i hri\u0161\u0107anstvo, mahajana budizam, religija i filozofija teleme Alistera Kroulija, odinizam (neki pravci nordijskog paganizma), ve\u0107ina \u201eporodi\u010dnih tradicija\u201c ve\u0161ti\u010darstva (one koje nisu u potpunosti la\u017eirane), i ve\u0107ina ortodoksnih (tj. \u201ebritanskih tradicionalnih\u201c) denominacija Vike.\u201c<\/em>. Bonevic je tako\u0111e redefinisao pojam<\/p>\n

neopaganizam<\/strong> \u2013 \u201eop\u0161ti izraz za razne organizovane i (uglavnom) neorganizovane pokrete, za\u010dete od oko 1960. godine (iako imaju korene u literaturi koji se\u017eu do polovine XIX veka) kao poku\u0161aji rekonstrukcije, obnove i nastavka onoga \u0161to su njihovi autori smatrali da su najbolji aspekti paleopaganskih na\u010dina njihovih predaka (ili prethodnika) stopljeni sa modernim humanisti\u010dkim, pluralisti\u010dkim i inkluzionim idealima, dok se svesno trude da \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e elimini\u0161u uticaje tradicionalnog monoteizma Zapada, dualizma i puritanizma na njihove pokrete. Osnovna neopaganska verovanja uklju\u010duju mno\u0161tvo bo\u017eanstava svih polova, shvatanje tih bo\u017eanstava istovremeno kao imanentna i transcendentana, posve\u0107enost svesti o \u017eivotnoj sredini i voljnost da se izvode magijski i spiritualni rituali radi pomo\u0107i sebi i drugima. Primeri neopaganizma uklju\u010duju Crkvu svih svetova, ve\u0107inu heterodoksnih tradicija Vike, druidizam kako ga praktikuju Dru\u017eina druida (\u00c1r nDra\u00edocht F\u00e9in, eng. A Druid Fellowship), Hend\u017ej<\/sup> Keltrije (Henge of Keltria), neki pravci nordijskog paganizma i neke oblici budizma \u010diji vernici sebe nazivaju \u201ebudisti\u010dkim paganima\u201c. Izraz neopaganizam je tokom \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina popularisao Oberon Zel (Oberon Zell), osniva\u010d Crkve svih svetova.<\/em>k<\/sup>\u201c[30] Primetimo da Bonevic nigde ne pokazuje da je uop\u0161te svestan postojanja slovenskog rodnoverja i uop\u0161te obnove prehri\u0161\u0107anskih religija jugoisto\u010dne, centralne i isto\u010dne Evrope.<\/p>\n

Mo\u017ee se lako uo\u010diti da (kao i u slu\u010daju paganizma i njegovih sinonima) ne postoji jedna jasna i jednozna\u010dna definicija pojma, ve\u0107 svaki autor daje svoju definiciju u skladu sa svojim znanjem, iskustvom i afinitetima. \u010cesto se de\u0161ava da veroispovest, ideolo\u0161ka i politi\u010dka pripadnost autora igraju va\u017enu ulogu u formulisanju definicije. Treba napomenuti da se to odnosi na autore svih veroispovesti, uklju\u010duju\u0107i i one \u010dlanove nau\u010dne zajednice koji su mnogobo\u0161ci.[31] Stoga je sasvim razumljivo da se u stru\u010dnim radovimal<\/sup> izbegava kori\u0161\u0107enje termina \u201eneopaganizam\u201c, ve\u0107 se umesto istog koriste \u201esavremeni paganizam\u201c (eng. contemporary paganism)[32],[33],[34],[35] i \u201emoderni paganizam\u201c (eng. modern paganism).[36],[37] Treba uo\u010diti da Majkl Strmiska (Michael Strmiska) paralelno koristi izraze paganizam, neopaganizam, moderni paganizam, savremeni paganizam \u2013 ponekad kao sinonime, a ponekad kao razli\u010dite kategorije[38] (na taj na\u010din samo doprinose\u0107i postoje\u0107oj konfuziji), ali i da kada pi\u0161e o slovenskom rodnoverju u Ukrajini, pravi razliku izme\u0111u izraza \u201epaganizam\u201c i izraza \u201erodna vera\u201c (eng. native faith).[39]<\/p>\n

4. Primena lo\u0161e definisanih na slovenskog rodnoverje \u2013 posledice i paralele<\/strong><\/p>\n

Razmotrimo \u0161ta se de\u0161ava kada se neki od iznetih pojmova ili neka od novih terminolo\u0161kih konstrukcija kao \u0161to su \u201erusko rodnoverje\u201c, \u201eukrajinsko rodnoverje\u201c (i sli\u010dne fraze koje postoje isklju\u010divo u radovima pojedinih autora) primene na slovensko rodnoverje. Jedna od posledica klasifikacije slovenskog rodnoverja kao neopaganizma je i ta da budu\u0107i autori (i laici) pristupaju sa predrasudom da je re\u010d o novoj religiji, koja nastaje otprilike u vreme kada nastaje i njeno ime \u2013 krajem sedamdesetih i po\u010detkom osamdesetih godina XX vekam<\/sup>.[40] Druga posledica je stavljanje slovenskog rodnoverja u isti ko\u0161 sa novim religijama, koje nastaju ve\u0161ta\u010dkim stvaranjem, kroz eklekti\u010dke pristupe i u duhu Nju Ejd\u017e pokreta. Kao tre\u0107u posledicu mo\u017eemo da primetimo ve\u0161ta\u010dku podelu slovenskog rodnoverja na rusko rodnoverje, ukrajinsko rodnoverje, poljsko rodnoverje, srpsko rodnoverje itd. Iako ovakva podela ne postoji na terenu, mo\u017ee se re\u0107i da u svakoj od slovenskih zemalja slovensko rodnoverje ima neke svoje specifi\u010dnosti, koje su uslovljene dru\u0161tveno-politi\u010dkim, verskim i istorijskim prilikama.<\/p>\n

Imamo primer Belorusije, u kojoj je izra\u017eena podr\u0161ka o\u010duvanju i razvoju narodnog predanja i kulture na nivou dr\u017eavnih institucija \u2013 podr\u0161ka koja predstavlja dobru podlogu za promovisanje slovenskog rodnoverja. U Sloveniji se dokumentarni filmovi koji se bave svedo\u010danstvima o obi\u010dajima i obredima slovenske etni\u010dke religije emituju na dr\u017eavnoj televiziji, a akademski krugovi su vrlo zainteresovani za istra\u017eivanje narodnog predanja i slovenske etni\u010dke religije. U nekim drugim zemljama takva podr\u0161ka ne postoji, ili postoji pritisak od strane avramskih religija na dr\u017eavne insitutucije, pa slovensko rodnoverje te\u017ee dolazi do izra\u017eaja, stru\u010dni (i lai\u010dki) tekstovi su slabijeg kvaliteta, a postoje i razne ne\u017eeljene pojave gde pojedini autori slovenskom rodnoverju pristupaju iz niskih pobuda, te svoju ideologiju promovi\u0161u pod maskom slovenskog rodnoverja. I pored svih ovih specifi\u010dnosti koje postoje izme\u0111u razli\u010ditih slovenskih zemalja, opet se ne mo\u017ee na\u0107i dovoljno opravdanja da se slovensko rodnoverje deli na bugarsko, hrvatsko, slovena\u010dko, \u010de\u0161ko, itd. \u2013 re\u010d je o istoj religiji, istina sa primesama lokalnih prilika, ali svejedno zajedni\u010dkoj slovenskoj religiji. Aitamurto vrlo jasno izbegava da koristi izraz \u201eneopaganizam\u201c kada se bavi slovenskim rodnoverjem, \u010dine\u0107i prve korake u pravom smeru.[41] U jednom svom radu ona koristi izraze \u201erodnoverje\u201c, \u201esavremeni paganizam\u201c i \u201eruski paganizam\u201c.[42]<\/p>\n

Zanimljivo je uo\u010diti da sa jedne strane neki autori nemaju nikakvih problema da slovensko rodnoverje ubace u isti ko\u0161 sa Vikom, O.T.O.-omn<\/sup> i raznoraznim drugim sinteti\u010dkim religijama nastalim tokom XX veka, a da sa druge strane prave ve\u0161ta\u010dku podelu na rusko rodnoverje, ukrajinsko rodnoverje, poljsko rodnoverje, itd. Pri tome, u slovensko rodnoverje (ili regionalna slovenska rodnoverja) ubrajaju i one verske zajednice koje ne spadaju u slovensko rodnoverje: inglizam, RUNViru,o<\/sup> Jagnoveru, Ladoveru, itd. Strmiska, na primer, iako na jednom mestu pravi jasnu razliku izme\u0111u vernika RUNVire i slovenskih (tj. ukrajinskih) rodnovernih, svejedno u istom tekstu RUNViru predstavlja kao najbrojniju skupinu slovenskih rodnovernih, \u0161to je mo\u017eda i ta\u010dno za podru\u010dje SAD ili Kanade, gde RUNVira ima svoju bazu, ali svakako nije ta\u010dno za podru\u010dje Evrope i Azije. \u0160nireljman u slovensko rodnoverje potpuno neosnovano ubraja inglizam. Aitamurto prvo usvaja naziv \u201erodnoverje\u201c koji se odnosi na slovensko rodnoverje u Rusiji, pri \u010demu inglizam posmatra kao njegov integralni deo,[43] da bi kasnije naziv \u201erodnoverje\u201c upotrebila za slovensko rodnoverje u op\u0161tem slu\u010daju (jo\u0161 uvek ubrajaju\u0107i inglizam u slovensko rodnoverje).[44] Efekat koji je dobijen je da se na celokupno slovensko rodnoverje prenose zaklju\u010dci dobijeni \u201eprou\u010davanjem\u201c slovenskog rodnoverja na teritoriji Ruske federacije, pri \u010demu je \u010desto re\u010d o grupama koje sa slovenskim rodnoverjem nemaju nikakve veze (da ne pominjemo da su se od inglizma organizacije, udru\u017eenja i op\u0161tine slovenskog rodnoverja javno ogradile posebnim saop\u0161tenjima,[45],[46] a i da se inglisti, tako\u0111e javno, ogra\u0111uju od slovenskog rodnoverja).<\/p>\n

Pojedini autori (uglavnom na Zapadu) stavljaju znak jednakosti izme\u0111u pojma \u201eslovensko rodnoverje\u201c i pojma \u201eslovenski neopaganizam\u201c, na taj na\u010din izjedna\u010duju\u0107i kulturu, tradiciju, obi\u010daje i narodno predanje slovenskih naroda i razne autorske himere sastavljene od fragmenata raznoraznih religija, ezoterije, ufologije i sopstvenih izmi\u0161ljotina tih autora. \u010citalac upu\u0107eniji u situaciju na terenu ostaje da se za\u010du\u0111en pita gde je u svemu tome nauka i struka, te kako je mogu\u0107e da takvom pau\u0161alnom, diletantskom i pseudonau\u010dnom pristupu bude omogu\u0107eno da se propagira kroz stru\u010dne \u010dasopise i druge akademske publikacije. Pomenuti \u010ditalac \u0107e sa nevericom primetiti da iako je pokazano da se izvesni stru\u010dnjaci slu\u017ee fabrikovanjem podataka (u slu\u010daju \u0160nireljmana to je pokazano jo\u0161 1999. godine) njihovi se radovi citiraju kao glavne reference o slovenskom rodnoverju. I laicima je potpuno jasno da je tendencija da se slovenskom rodnoverju u \u010ce\u0161koj, Poljskoj ili Srbiji pripi\u0161u osobine verskih zajednica iz neke druge zemlje \u2013 zajednica koje ne spadaju u slovensko rodnoverje \u2013 pseudonau\u010dna. Na\u017ealost, takve tendencije su postale op\u0161te mesto u stru\u010dnim publikacijama koje se bave slovenskim rodnoverjem. Primetimo da kori\u0161\u0107enje izraza \u201erodnoverje\u201c, bez odgovaraju\u0107e odrednice ukazuje na nerazumevanje samog pojma od strane autora. Rodnoverju na engleskom jeziku odgovara termin native faith, odnosno ethnic religion, tj. (na)rodna vera, pa je ono odre\u0111eno narodom, odnosno grupom naroda o kojoj je re\u010d. Tako sem slovenskog rodnoverja, postoje i rodnoverja ostalih naroda i etni\u010dkih grupa (npr. letonsko rodnoverje \u2013 let. Dievtur\u012bba).<\/p>\n

Razmotrimo hipoteti\u010dku situaciju u kojoj bi gore navedene pristupe primenili da religije koje imaju najve\u0107i broj vernika. Kada bi smo ranije pomenuti princip da je neka religija ili denominacija odre\u0111ena svojim nazivom primenili na, na primer, isto\u010dno pravoslavno hri\u0161\u0107anstvo (drugu najbrojniju hri\u0161\u0107ansku denominaciju i veroispovest sa ubedljivo najve\u0107im brojem vernika me\u0111u slovenskim narodima), do\u0161li bi smo u slede\u0107u situaciju.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"250px-\u0427\u0435\u0442\u044c\u0457\u041c\u0456\u043d\u0435\u0457\"<\/p>\n

                   Slika 1 Mesecoslov objavljen 1714. godine u Kijevu, u kome se umesto naziva pravoslavlje, koristi izraz pravoverje.<\/strong><\/p>\n

Iako pravoslavno hri\u0161\u0107anstvo ima apostolosko prejemstvo,p<\/sup> \u0161to zna\u010di da (bar u teoriji pravoslavne hri\u0161\u0107anske teologije) mo\u017ee da isprati svoje poreklo do vremena prvih apostola, sam naziv pravoslavlje nastaje u vreme reformi patrijarha moskovskog Nikona, izme\u0111u 1652. i 1654. godine. Pre toga je isto\u010dno hri\u0161\u0107anstvo bilo znano kao pravoverje, te nema pisanih dokumenata pre druge polovine XVII veka u kojima se pominje pravoslavlje. Zamena izraza pravoverje izrazom pravoslavlje trajala je skoro \u010ditavih narednih sto godina (Slika 1.). Me\u0111u Srbe, izraz pravoslavlje dolazi posle seobe 1690. godine pod Arsenijem III \u010carnojevi\u0107em, kada je preko ruskih knjiga u liturgijsku upotrebu srpske crkve u\u0161la i ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika.<\/p>\n

Prema ranije izlo\u017eenom principu (koji veliki broj autora na slovenskim jezicima primenjuje na slovensko rodnoverje), moglo bi se tvrditi da je pravoslavno hri\u0161\u0107anstvo zapravo nastalo u drugoj polovini XVII veka, \u0161to je naravno jednako besmismisleno, kao i tvrdnja da je slovensko rodnoverje nastalo krajem XX veka.<\/p>\n

Kada bi smo na islam primenili princip deljenja slovenskog rodnoverja (na rusko, ukrajinsko, srpsko, itd.), do\u0161li bi smo u situaciju da razmatramo turski (ili turkijski) islam, arapski islam, egipatski islam, islam zemalja Magreba, itd. Uo\u010dimo da je jedna od tobo\u017enjih dogmi u islamu o zabrani prikazivanja lika proroka Muhameda (usled koje je smo poslednjih godina imali prilike da vidimo veliko broj demonstracija sa \u010desto tragi\u010dnim ishodima), zapravo pravilo jedne vrlo specifi\u010dne grane islama.<\/p>\n

\"0_01\"<\/p>\n

Slika 2 Ilustracija koja prikazuje proroka Muhameda (desno) kako dr\u017ei propoved. Ilustracija se nalazi u astronomskom traktatu \u201ePreostali znaci proteklih vremena\u201c persijskog nau\u010dnika al-Birunija; koja je deo kolekcije Nacionalne biblioteke u Parizu.[47]<\/strong><\/p>\n

Pravilo koje ne postoji u turkijskom islamu, persijskom islamu (Slika 2.) ili islamu zemalja Magreba (Slika 3.).[48]<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Algerian_postcard\"<\/p>\n

Slika 3 \u201eHid\u017era \u2013 Muhamedov beg iz Meke, 622.\u201c Al\u017eirska razglednica iz 1920-ih ili 1930-ih, na kojoj je prikazan Muhamed (levo) kako ulazi u pe\u0107inu.[49]<\/strong><\/p>\n

Primenom istog ar\u0161ina koji se primenjuje u slu\u010daju slovenskog rodnoverja na rimokatoli\u010danstvo (najbrojniju hri\u0161\u0107ansku denominaciju), do\u0161li bi smo u situaciju da govorimo o italijanskom rimokatoli\u010danstvu, jukatanskom rimokatoli\u010danstvu, irskom rimokatoli\u010danstvu, itd. ve\u0107 u skladu sa regionalnim i etni\u010dkim specifi\u010dnostima. Pri tome, mogli bi smo sa punim pravom da se pozovemo na doktrinu o devi\u010danskom za\u010de\u0107u Bogorodice koja je zvani\u010dno usvojena od strane rimskog pape Pija IX tek 1854. godineq<\/sup> i prihvatanje teorije evolucije usvojeno 1950. godiner<\/sup> i uka\u017eemo da je re\u010d o relativno novoj religiji, iz druge polovine XIX veka i prve polovine XX veka, a koja je nastala obnovom starije religije i me\u0161anjem modernih uticaja i u\u010denja. Ovo je tek maju\u0161ni uzorak duga\u010dke liste pitanja u vezi avramskih religija \u2013 pitanja koja bi odjednom postala problemati\u010dna, ukoliko bi smo ar\u0161in kojim se meri slovensko rodnoverje u \u010dlancima pojedinih autora primenili jednako na sve religije. Me\u0111utim to se sve ne \u010dini. Razlog tome je \u0161to navedene avramske religije imaju veliki uticaj u dru\u0161tvu, pa prema tome i na akademsku zajednicu. Sa druge strane, slovensko rodnoverje je marginalna religija, sa brojem vernika koji je na nivou statisti\u010dke gre\u0161ke i prakti\u010dno nikakvim uticajem na akademsku zajednicu. Stoga je slovensko rodnoverje zgodno mesto da se bez posledica i uz malo truda pravi karijera pisanjem \u010dlanaka na granici senzacionalizma, bez terenskog rada, kori\u0161\u0107enjem zastarelih podataka ili \u010dak izmi\u0161ljanjem podataka.<\/p>\n

Treba naglasiti da upotreba izraza neopaganizam kao odrednice za slovensko rodnoverje, ne mora da zna\u010di da je autor vo\u0111en razlozima izvan struke (ideolo\u0161kim, verskim ili pseudonau\u010dnim), \u0161to ilustruje primer Pjotra Vjen\u010da (Piotr Wiench),[50] koji je posvetio dosta vremena i terenskog rada izu\u010davanju slovenskog rodnoverja, tokom koga je razgovarao sa velikim brojem lidera slovenskih rodnovernih i ljudima koji u\u017eivaju ugled me\u0111u slovenskim rodnovernima. Me\u0111utim, te\u0161ko je ne primetiti da svaki autor koji gaji animozitet prema slovenskom rodnoverju i isto obra\u0111uje kroz prizmu sopstvenih ideolo\u0161kih i verskih predube\u0111enja slovensko rodnoverje naziva neopaganizmom, \u0161to se jasno uo\u010dava na primeru \u0160nireljmana i drugih. Slovensko rodnoverje jo\u0161 uvek nije dostiglo onu kriti\u010dnu masu koja je potrebna da se iznudi promena u pristupu dela akademske zajednice i pridr\u017eavanje nau\u010dnog metoda. \u017dalosno je \u0161to je delu nau\u010dne zajednice potreban spoljni pritisak da bi njihov rad bio u skladu sa nau\u010dnim standardima.<\/p>\n

5. Dosta o problemima, sad malo o re\u0161enjima!<\/strong><\/p>\n

Obi\u010dnom \u010ditaocu (a verovatno i stru\u010dnjacima) svakako veoma neobi\u010dno deluje pojava koja je vrlo ra\u0161irena u stru\u010dnoj literaturi \u2013 poku\u0161aj kvalifikacije slovenskog rodnoverja pre definisanja istog. Nije sasvim jasno koja to nau\u010dna metodologija ima pristup po kome se fenomen koji se obra\u0111uje prvo kvalifikuje, pa tek onda defini\u0161e. Mnogi problemi i apsurdne situacije, koji su nastali usled non\u0161alantnog pristupa osnovnoj proceduri, koja se ina\u010de podrazumeva, bi bili lako izbegnuti da se prvo pristupilo definisanju, a samim tim i razumevanju \u0161ta slovensko rodnoverje jeste.<\/p>\n

Stoga, navedimo ovde jednu radnu definiciju slovenskog rodnoverja koja mo\u017ee biti (i u stvari bi trebalo da bude) sam po\u010detak \u2013 slovensko rodnoverje je obnova mnogobo\u017ea\u010dke, etni\u010dke religije Slovena zasnovana na pisanim, arheolo\u0161kim i etnolo\u0161kim nalazima. Uz ovu definiciju idu i dva ograni\u010denja ili napomene \u2013 jedna vremenska i jedna prostorna. Napomene koje svako ko pristupa ovoj temi, bio on slovenski rodnoveran ili ne, mora uvek imati na umu. Izvori na kojima se zasniva slovensko rodnoverje pokrivaju relativno \u0161irok vremenski period koji obuhvata par milenijuma. Stoga slovensko rodnoverje nije obnova religije Slovena kakva je postojala u jednom odre\u0111enom trenutku vremena (npr. 626. godine ili 1168. godine), ve\u0107 pre kompozit nastao preklapanjem trenutno dostupnih podataka iz razli\u010ditih vremenskih perioda. Drugo ograni\u010denje se odnosi na prostor, tj. na izvesne razlike i specifi\u010dnosti koje postoje izme\u0111u verovanja, obreda i obi\u010daja \u010detiri grupe slovenskih naroda i naroda koji \u010dine te grupe. Svakako da priznajemo da te razlike postoje, ali u ukupnom zbiru koji predstavlja slovensku religiju, te su razlike mnogostruko nadja\u010dane sli\u010dnostima. No, ne treba ih zaboraviti. Pojedini autori su te razlike u\u010dinili fokusom svojih radova, te su neke zanemarljive specifi\u010dnosti doveli do ekstrema. Sa datom radnom definicijom smo odmah dobili i dve kvalifikacije \u2013 mnogobo\u017ea\u010dka i etni\u010dka religija.<\/p>\n

Prakti\u010dnu primenu date radne definicije mo\u017eemo posmatrati u aktivnostima organizacija koje se bave slovenskim rodnoverjem \u0161irom slovenskog sveta, od kojih su neke: informacioni centar \u201eSvevlad\u201c (Srbija),[51] udru\u017eenje \u201eStaroverci\u201c (Slovenija),[52] udru\u017eenje \u201e\u017drtva\u201c (Poljska),[53] udru\u017eenje \u201eSveti gaj rodne vere\u201c (Slova\u010dka),[54] itd. Data radna definicija omogu\u0107ava da se karakteri\u0161u i one pojave koje su do sada trpane u isti ko\u0161 sa slovenskim rodnoverjem, a koje zapravo to nisu, te da se i na taj na\u010din zaustavi izostanak primene nau\u010dne metodologije koji se prime\u0107uje u stru\u010dnoj literaturi koja se bavi slovenskim rodnoverjem.<\/p>\n

6. Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n

Pokazali smo da ne postoji opravdanje za kori\u0161\u0107enje izraza neopaganizam (ili njegovog pandana u ruskom jeziku \u2013 neo\u044fz\u044b\u010destvo) kada se razmatra slovensko rodnoverje, ukoliko je cilj nau\u010dnog dela da objektivno prenese rezultate na jasan i jednoza\u010dan na\u010din. Baratanje pojmovima \u010dije su definicije subjektivne, te njihova primena u stru\u010dnim radovima se mo\u017ee ozna\u010diti kao pseudonauka. Stoga moramo da uka\u017eemo na potrebu da se upotreba takvih pojmova u stru\u010dnoj literaturi obeshrabri radi po\u0161tovanja nau\u010dne metodologije.<\/p>\n

Klasifikacija i kvalifikacija pojave koja se razmatra je svakako nu\u017ena u nau\u010dnim delima, te je neophodno predlo\u017eiti odgovaraju\u0107u alternativu pojmovima za koje smo videli da nisu primereni nau\u010dnoj upotrebi. Kao mogu\u0107u alternativu treba uzeti u obzir izraze kao \u0161to su etni\u010dka religija, narodna vera, mnogobo\u0161tvo i druge pojmove koji jesu jednozna\u010dno odre\u0111eni. Predla\u017eemo da se slovensko rodnoverje okarakteri\u0161e kao mnogobo\u017ea\u010dka etni\u010dka religija Slovena, a da se pravci i podele u okviru slovenskog rodnoverja razmatraju u odnosu na datu karakterizaciju. Na ovaj na\u010din bi se izbegle brojne nedoumice i problemi sa kojima su se sretali oni koji se bave fenomenom slovenskog rodnoverja i izbegao nestru\u010dan pristup uz kori\u0161\u0107enje termina koji garantuju izostanak jednozna\u010dnosti i jasnog prenosa ideja i nalaza \u010ditaocu. Ista razmatranja treba primeniti i na obnove ostalih etni\u010dkih religija, kao \u0161to su: Dievtur\u012bba, Romuvas, <\/sup>Ramawat<\/sup>, Maausku<\/sup> itd. i na ostale etni\u010dke religije, npr. \u010cimari\u0439 \u0439\u04f1lav<\/sup> i druge. Ovde smo se bavili isklju\u010divo primereno\u0161\u0107u upotrebe razmatranih izraza u stru\u010dnoj literaturi. Da li \u0107e se i na koji na\u010din razmatrani izrazi koristiti u svakodnevnom govoru, saop\u0161tenjima pojedinih slovenskih rodnovernih op\u0161tina i udru\u017eenja koje okupljaju zainteresovane za slovensko rodnoverje (ili druge etni\u010dke religije), ideolo\u0161koj, politi\u010dkoj i nekoj drugoj literaturi nije predmet ovog rada. Dalje istra\u017eivanje fenomena slovenskog rodnoverja bi trebalo da napravi sistematizaciju pokreta koji se bave slovenskim rodnoverjem i da dublje prou\u010di njihove sli\u010dnosti i razlike, kao i stepen odstupanja od definicije koju smo predlo\u017eili (uzimaju\u0107i u obzir data ograni\u010denja) i eventualno daju bolju i funkcionalniju definiciju slovenskog rodnoverja.<\/p>\n

Bilje\u0161ke<\/strong><\/p>\n

a Bi\u0107e obja\u0161njeno kasnije u tekstu.<\/p>\n

b Ovde navodimo definicije Isaka Bonevica zbog jedinstvene akademske titule koju je stekao na Univerzitetu Berkli, za \u010dije je sticanje morao pribaviti posebna znanja, kao i zbog neposrednog kontakta sa vernicima mnogobo\u017ea\u010dkih religija, \u0161to ga sveukoupno \u010dini verovatno najpozvanijim stru\u010dnjakom za davanje definicija ovakvog tipa.<\/p>\n

c Pri tome, Jork posmatra paganizam kao, u neku ruku, jedinstvenu religiju (religiju iz koje su proistekle sve ostale religije, uklju\u010duju\u0107i i avramske religije), a ne zajedni\u010dki izraz za vi\u0161e razli\u010ditih religija.<\/p>\n

d Treba ista\u0107i da se Jovanovi\u0107 hrabro uhvatio uko\u0161tac sa aspektom paganizma koji je slabo obra\u0111en u stru\u010dnoj literaturi \u2013 osobinom diskontinuirane pojave. Ovaj aspekt je od izuzetne va\u017enosti, izme\u0111u ostalog i za razumevanje pojma neopaganizam.<\/p>\n

e Interesantno je da je Jakob Grim u \u201eDeutsche Mythologie\u201c izneo ideju da heathen mo\u017eda dolazi od jermenskog hethanos, a koje je nastalo od gr\u010dkog \u03ad\u03b8\u03bd\u03bf\u03c2 (rod, narod), te bi tako po zna\u010denju bilo bli\u017ee ruskom \u044fz\u044b\u010destvo, nego latinskom izvoru.<\/p>\n

f U pismu u vezi obnove helenizma, koje je napisao ameri\u010dki filozof i psiholog Vilijam D\u017eejms, 5. aprila 1868. godine.<\/p>\n

g Sam termin \u201eprehri\u0161\u0107anski\u201c je tako\u0111e vrlo nejasno definisan, te mo\u017ee zna\u010diti pre ro\u0111enja Isusa Hristosa ili pre nastupanja hri\u0161\u0107anstva, \u0161to je kategorija zavisna od vremena i lokacije, te nije jednozna\u010dna, niti jasna.<\/p>\n

h Vika (eng. Wicca) je moderna relija nastala u Velikoj Britaniji polovinom XX veka, na bazi pojedinih verovanja preuzetih iz etni\u010dkih religija evropskih naroda i moderne teologije i rituala. Naj\u010de\u0161\u0107e je dvobo\u017ea\u010dka.<\/p>\n

i Inglizam je nova, eklekti\u010dka religija koju je stvorio ruski ezoterista, ufolog i istra\u017eiva\u010d paranormalnih pojava Aleksandar Hinevi\u010d (Aleksandr \u042er\u044cevi\u010d Hinevi\u010d). Pun naziv je ove verske zajednice je \u201eDrevnoruska crkva pravoslavnih staroveraca \u2013 Inglinga\u201c. Ova verska zajednica je poznata po ekstremisti\u010dkim i rasisti\u010dkim ispadima. Literatura kojom se inglinzi koriste se u Ruskoj federaciji nalazi na spisku ekstremisti\u010dkih dela, a sam Hinevi\u010d je osu\u0111en zbog \u201eorganizovanja delatnosti ekstremisti\u010dke organizacije\u201c. Naziv Inglinzi poti\u010de od naziva najstarije poznate skandinavske dinastije eng. Ynglings.<\/p>\n

j Hend\u017e (eng. henge) je neolitska sakralna gra\u0111evina, kru\u017enog ili ovalnog oblika, koja se sastoji od ravnog platoa oivi\u010denog kamenjem, drvenom ogradom ili zemljanim nasipom i rovom. Najpoznatiji primer Stounhend\u017e, u jugozapadnoj Engleskoj, je anomalija, jer se rov nalazi izvan nasipa, umesto obratno.<\/p>\n

k Crkva svih svetova je religiozna grupa formirana 1962. godine u SAD. Verovanja grupe su zasnovana na idejama iskazanim u nau\u010dno-fantasti\u010dnim romanima Roberta Hajnlajna, dvobo\u017ea\u010dkom sistemu, gr\u010dkoj etni\u010dkoj religiji i drugim elementima iz raznih izvora. Zvani\u010dni sajt grupe: http:\/\/www.caw.org\/<\/p>\n

l U Evropi, ali ne toliko i u Severnoj Americi, \u0161to je i za o\u010dekivati, imaju\u0107i u vidu da konzervativna hri\u0161\u0107anska ve\u0107ina u akademskim krugovima u SAD zna\u010dajno ote\u017eava primenu nau\u010dne metodologije u studijama religije.<\/p>\n

m Jasan primer se mo\u017ee na\u0107i u radu Karine Aitamurto (Kaarina Aitamurto), gde se ona poziva na \u0160nireljmanov rad, te osim preuzimanja \u0160nireljmanovog stava da slovensko rodnoverje nastaje krajem sedamdesetih i po\u010detkom osamdesetih godina XX veka, prenosi i pogre\u0161an stav da je inglizam deo slovenskog rodnoverja. Na\u017ealost, Aitamurto usvaja \u0160nireljmanovu konstrukciju \u201erusko rodnoverje\u201c i na taj na\u010din pokazuje da je nesvesna da je prvo udru\u017eenje slovenskog rodnoverja u Poljskoj organizovano 1921. godine pod nazivom \u201eLe\u0161ki krug obo\u017eavalaca Svetovida\u201c (polj. Lechickie Ko\u0142o Czcicieli \u015awiatowida), a da je prvo udru\u017eenje slovenskog rodnoverja u Ukrajini, pod nazivom \u201eRodna vera\u201c (ukr. R\u0456dna v\u0456ra), registrovao dr Vladimir \u0160ajan (rus. Volodimir Petrovi\u010d \u0160a\u044fn) 1934. godine. Pri tome, autori izostavljaju istorijski dru\u0161tveno-politi\u010dki kontekst koji jasno ukazuje na nepostojanje uslova za registrovanje udru\u017eenja slovenskog rodnoverja, verskih zajednica slovenskog rodnoverja i organizovano javno delovanje slovenskih rodnovernih.<\/p>\n

n O.T.O. (Ordo Templi Orientis ili Red Isto\u010dnog Hrama) je me\u0111unarodna verska organizacija nastala po\u010detkom XX veka. Ustrojena je po uzoru na slobodno zidarstvo, a njeni verska u\u010denja su zasnovana na Telemi \u2013 religiji koji je napravio Alister Krauli (Aleister Crowley).<\/p>\n

o RUNVira ili Rodna Ukrajinska Narodna Vera (ukr. R\u0456dna Ukra\u0457ns\u044cka Nac\u0456onal\u044cna V\u0456ra \u2013 RUNV\u0456ra) je monoteisti\u010dka religija koju je 1964. godine napravio Lav Silenko (Lev Silenko) u SAD.<\/p>\n

p Apostolsko prejemstvo je princip crkvenog prava u pravoslavnim rimokatoli\u010dkim i drugim hri\u0161\u0107anskim crkvama, po kome crkvena jerarhija neposredno proizilazi iz niza sve\u0161teni\u010dkih rukopolo\u017eenja u neprekinutom nizu do apostola.<\/p>\n

q Papska bula rimskog pape Pija IX, pod nazivom \u201eIneffabilis Deus\u201c, objavljena 8. decembra 1854. godine. http:\/\/www.papalencyclicals.net\/Pius09\/p9ineff.htm<\/p>\n

r Papska enciklika rimskog pape Pija XII, pod nazivom \u201eHumani generis\u201c, objavljena 12. avgusta 1950. godine.http:\/\/www.papalencyclicals.net\/Pius12\/P12HUMAN.HTM<\/p>\n

s Romuva (litv. Romuva) je balti\u010dka etni\u010dka religija, koja obnavlja verovanja i obrede litvanskog naroda pre pokr\u0161tavanja.<\/p>\n

t Ramava (prus. R\u0101mawa) je balti\u010dka etni\u010dka religija, koja obnavlja verovanja i obrede pruskog naroda pre pokr\u0161tavanja.<\/p>\n

u Mausk (est. Maausk) je balti\u010dka etni\u010dka religija, koja obnavlja verovanja i obrede estonskog naroda pre pokr\u0161tavanja.<\/p>\n

v \u010cimarij jula (rus. \u010cimari\u0439 \u0439\u04f1la ; \u010cimarij j\u00fcla) je etni\u010dka religija naroda Mari, volga-finske etni\u010dke grupe, koja uglavnom \u017eivi na prostoru Republike Mari El u sastavu Ruske Federacije.<\/p>\n

Reference<\/strong><\/p>\n

[1] Dejan Ajda\u010di\u0107, \u201eSimboli slovenskih neopaganskih organizacija\u201c u \u201eSlavisti\u010dka istra\u017eivanja\u201c, IP Filip Vi\u0161nji\u0107, Beograd, 2007., str. 132-141.<\/p>\n

[2] \u0160nirel\u044cman, V. A., \u201eNeo\u044fz\u044b\u010destvo i nacionalizm. Vosto\u010dnoevrope\u0439ski\u0439 areal\u201c, Issledovani\u044f po prikladno\u0439 i neotlo\u017eno\u0439 \u044dtnologii. \u2116 114. I\u042dA RAN, 1998.<\/p>\n

[3] Ga\u0439dukov A. V. \u201eIdeologi\u044f i praktika slav\u044fnskogo neo\u044fz\u044b\u010destva\u201c, Sankt-Peterburg, 2000.<\/p>\n

[4] \u0160nirel\u044cman, V. A., \u201eNeo\u044fz\u044b\u010destvo na prostorah Evrazii.\u201c, Bible\u0439sko-bogoslovski\u0439 institut sv. apostola Andre\u044f, Moskva, 2001.<\/p>\n

[5] Kav\u044bkin O. I., Rodnover\u044b. (Samoidentifikaci\u044f neo\u044fz\u044b\u010dnikov v sovremenno\u0439 Rossii)., Institut Afriki RAN, Moskva, 2007.<\/p>\n

[6] Gurko A., \u201eNeo\u044fz\u044b\u010destvo v Belarusi\u201c, Belaruska\u044f dumka. 1999. \u2116 10.<\/p>\n

[7] Ale\u0161 \u010crni\u010d, \u201cNove religije? A mislite kr\u0161\u0107anstvo?\u201d, Sodobno poganstvo na Slovenskem, Etnolog 21 (2011), 163-178, Slovenski etnografski muzej, Ljubljana, 2011.<\/p>\n

[8] Sancti Augustini, \u201eDe Civitate Dei contra Paganos\u201c (Aurelije Avgustin, \u201eO Dr\u017eavi Bo\u017ejoj protiv pagana\u201c)<\/p>\n

[9] Catholic Encyclopedia \u2013 Paganism: http:\/\/www.newadvent.org\/cathen\/11388a.htm<\/p>\n

[10] Oxford English Dictionary (British & World English) \u2013 Paganism: http:\/\/oxforddictionaries.com\/definition\/english\/pagan<\/p>\n

[11] Merriam-Webster Dictionary \u2013 Pagan: http:\/\/www.merriam-webster.com\/dictionary\/pagan<\/p>\n

[12] Kur’an, Sura 98, ajet 6.<\/p>\n

[13] Milan Vujaklija, \u201eLeksikon stranih re\u010di i izraza\u201c,str. 665, Prosveta, Beograd, 1972.<\/p>\n

[14] Isaac Bonewits, \u201cDefining Paganism: Paleo-, Meso-, and Neo-\u201c, 1979., 2007. : http:\/\/www.neopagan.net\/PaganDefs.html<\/p>\n

[15] Michael York, \u201ePagan Theology: Paganism As A World Religion\u201c, New York University Press, New York, 2003.<\/p>\n

[16] Kaarina Aitamurto, \u201eWhy is the Old Spirituality Reviving?\u201c, Nizhniy Novgorod Association for the Study of Religions, 25.12.2009.<\/p>\n

[17] Spasoje Vasiljev, \u201eSlovenska mitologija\u201c, Srbobran, 1928., str. 3,http:\/\/ebooks.antikvarne-knjige.com\/slovenska-mitol-vasiljev\/<\/p>\n

[18] Bojan Jovanovi\u0107, \u201eDuh paganskog nasle\u0111a u srpskoj tradicionalnoj kulturi\u201c, Svetovi, Novi Sad, 2000.<\/p>\n

[19] Oxford English Dictionary (British & World English) \u2013 Heathen: http:\/\/oxforddictionaries.com\/definition\/english\/heathen<\/p>\n

[20] Merriam-Webster Dictionary \u2013 Heathen: http:\/\/www.merriam-webster.com\/dictionary\/heathen<\/p>\n

[21] Oxford English Dictionary (British & World English) \u2013 Neopaganism: http:\/\/oxforddictionaries.com\/definition\/english\/neopaganism<\/p>\n

[22] Oxford English Dictionary (US English) \u2013 Neopaganism: http:\/\/oxforddictionaries.com\/definition\/american_english\/neopaganism<\/p>\n

[23] Merriam-Webster Dictionary \u2013Neopagan: http:\/\/www.merriam-webster.com\/dictionary\/neo-pagan<\/p>\n

[24] Milan Vujaklija, \u201eLeksikon stranih re\u010di i izraza\u201c,str. 614, Prosveta, Beograd, 1972.<\/p>\n

[25] \u0160nireljman, 1998., str. 3<\/p>\n

[26] Ga\u0439dukov, 2000., str. 12<\/p>\n

[27] Gurko A. V., \u201eNov\u044be religii v Respublike Belarus\u044c: genezis, \u044dvol\u044eci\u044f, posledovateli\u201c, Minsk, 2006., str. 44<\/p>\n

[28] \u0160nirel\u044cman, 2001.<\/p>\n

[29] D. Gavrilov, V. Vinnik, D. Georgis, S. Zobnina, \u201eAnaliz sovremennogo mifotvor\u010destva v nove\u0439\u0161ih issledovani\u044fh po \u044fz\u044b\u010destvu\u201c, 1999.<\/p>\n

[30] Bonewits, 1979., 2007. [<\/p>\n

31] Markus Altena Davidsen, \u201eWhat is Wrong with Pagan Studies?\u201c, Method and Teory in the Study of Religion 24 (2012), 183-199<\/p>\n

[32] Graham Harvey, \u201eContemporary Paganism: Listening People, Speaking Earth\u201c, C. Hurst & Co. Publishers, London, 1997.<\/p>\n

[33] Barbara Jane Davy, \u201cIntroduction to Pagan Studies\u201d, Rowman Altamira, 2007.<\/p>\n

[34] Murphy Pizza, James R. Lewis, \u201eHandbook of Contemporary Paganism\u201c, Brill Academic Publishing, 2009.<\/p>\n

[35] York, 2003.<\/p>\n

[36] Aitamurto, 2007<\/p>\n

[37] Michael F. Strmiska, \u201eModern Paganism in World Cultures: Comparative Perspectives\u201c, ABC-CLIO, Santa Barbara, California, 2005.<\/p>\n

[38] Strmiska, p2.<\/p>\n

[39] Strmiska, p233.<\/p>\n

[40] Aitamurto, K., \u201eRussian Rodnoverie – Negotiating Individual Traditionalism\u201c, Aleksanteri Institute, University of Helsinki, The International Conference, Bordeaux, France, 2007.<\/p>\n

[41] Aitamurto, 2007.<\/p>\n

[42] Kaarina Aitamurto, \u201eWhy is the Old Spirituality Reviving?\u201c, Nizhniy Novgorod Association for the Study of Religions, 25.12.2009.<\/p>\n

[43] Aitamurto, 2007.<\/p>\n

[44] Aitamurto, 2009.<\/p>\n

[45] Sv\u00e4toh\u00e1j Rodnej Viery, \u201cO vz\u0165ahu k Staroslovanskej Inglistickej c\u00edrkvi Pravosl\u00e1vnych Starovercov\u201d,<\/p>\n

http:\/\/www.svatohaj.sk\/vymedzenie.html<\/p>\n

[46] \u201eO podmenah pon\u044fti\u0439 v \u044fz\u044bke i istorii slav\u044fn i o psevdo\u044fz\u044b\u010destve\u201c, Oficial\u044cnoe za\u044fvlenie Kruga \u042fz\u044b\u010desko\u0439 Tradicii i So\u044eza Slav\u044fnskih Ob\u0449in Slav\u044fnsko\u0439 Rodno\u0439 Ver\u044b, 25.12.2009.:<\/p>\n

http:\/\/triglav.ru\/zayavlenie.doc<\/p>\n

[47] Bibliotheque Nationale, Paris (Manuscrits Arabe 1489 fol. 5v): http:\/\/expositions.bnf.fr\/livrarab\/grands\/0_01.htm<\/p>\n

[48] Wijdan Ali, \u201eFrom Literal to Spiritual: The Development of the Prophet Muhammad\u2019s Portrayal from 13th Century Ilkhanid Miniatures to 17th Century Ottoman Art\u201c, Proceedings of the 11th International Congress of Turkish Art, Utrecht, August 23-28, 1999, No. 7, 1-24.<\/p>\n

[49] Mohammed Image Archive: http:\/\/www.zombietime.com\/mohammed_image_archive\/islamic_mo_full\/<\/p>\n

[50] Piotr Wiench, \u201eNeopaganism in Central-Eastern Europe\u201c, Spoleczenstwo otwarte 4\/1995.; 5th World Congress of Central and Eastern European Studies in Warsaw, 1995.; New Religious Phenomena in Central and Eastern Europe after the Fall of Communism, Cracow 1995., Institute of Philosophy and Sociology, Polish Academy of Sciences, Warsaw, 09.02.2007.<\/p>\n

[51] Informacioni centar \u201cSvevlad\u201d: http:\/\/www.svevlad.org.rs\/<\/p>\n

[52] Zdru\u017eenje \u201cStaroverci\u201c: http:\/\/www.staroverci.si\/<\/p>\n

[53] Stowarzyszenie \u201c\u017bertwa\u201d: http:\/\/www.zertwa.pl\/ [54] \u201cSv\u00e4toh\u00e1j Rodnej Viery\u201d: http:\/\/www.svatohaj.sk\/<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dosada\u0161nja praksa pokazala je da se slavensko rodnovjerje u stru\u010dnoj literaturi kvalificira i klasificira na neodgovaraju\u0107i na\u010din. Brojni autori previ\u0111aju osnovna pravila znanstvene metode i proizvoljno kvalificiraju slavensko rodnovjerje na osnovi nedovoljne koli\u010dine podataka. Ovaj rad srpskog autora Milana Petrovi\u0107a iz Svevlada poku\u0161aj je da se uka\u017ee na metodolo\u0161ke probleme u stru\u010dnoj literaturi vezanoj za<\/p>\n

READ MORE<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-572","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-clanci"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/572","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=572"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/572\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1876,"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/572\/revisions\/1876"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=572"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=572"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/rodnovjerje.com.hr\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=572"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}