Koga udaraju Istarhovljevi bogovi?

Tekst srpskog autora Milana Petrovića iz Svevlada razmatra knjigu „Udar ruskih bogova“, Vladimira Aleksejeviča Istarhova, objavljenu u Moskvi 1999. godine, koja predstavlja Istarhovljev osobni manifest, obojen ultradesničarskom ideologijom, antikršćanstvom i antijudaizmom, pri čemu se iznose ideje i stavovi koji se mogu okarakterizirati kao raspirivanje vjerske, rasne i nacionalne netrpeljivosti. Zbog tvrdnje V. A. Istarhova da u svojoj knjizi zastupa poglede slavenske religije neki su autori „Udar ruskih bogova“ klasificirali u literaturu slavenskog rodnovjerja.   Ovaj tekst kritički i analitički promatra najkarakterističnije tvrdnje koje V. A. Istarhov u svojoj knjizi iznosi, pri čemu je posebna pažnja data osnovnoj premisi autora – da su iznesene ideje i stavovi dati s pozicija mnogoboštva, a naročito slavenske religije. Navedeni su citati iz same knjige koji ilustriraju kako stavove V. A. Istarhova, tako i metodologiju kojom se koristio. Analizom teksta, metoda i stila pokazano je da knjiga nije pisana iz ugla slavenske religije, već da je pisana s pozicija fundamentalističkih pravaca judeo-kršćanstva, militantnog ateizma i ekstremističke ultradesničarske ideologije, uz povremeno korištenje miješanja astrologije, pseudoznanosti, mita o Atlantidi, posjeta izvanzemaljaca i drugih elemenata karakterističnih za New Age pokret, pri čemu nijedno od navedenih gledišta ne dijeli ništa zajedničko sa slavenskim rodnoverjem. Također je pokazano da su znanja o slavenskoj religiji koja poseduje V. A. Istarhov površna, pogrešna i zasnovana na autorskim djelima s kraja XX. stoljeća sumnjivog ili u potpunosti osporenog kredibiliteta, a ne na ozbiljnom, objektivnom i sveobuhvatnom istraživanju slavenske etničke religije. Cilj ovoga teksta nije da se brani ijedna druga religija do slavenske etničke religije.

Članak je u cjelosti preuzet sa portala Svevlad na izvornom jeziku, srpskome, bez izmjena. Slikovne dodatke dodalo je uredništvo portala rodnovjerje.com.hr.

 

Piše: Milan Petrović

 

1. Ideološka papazjanija

Od kada je objavljena 1999. godine, knjiga „Udar ruskih bogova“ Vladimira Aleksejeviča Istarhova neprestano izaziva kontroverze. U više sudskih postupaka, koji su vođeni u Ruskoj federaciji, protiv ekstremista neonacističke orijentacije, „Udar ruskih bogova“ je naveden kao knjiga koja je inspirisala ljude na činjenje teških krivičnih dela. Knjiga je stavljena na spisak ekstremističke literature, zajedno sa drugim naslovima koji raspiruju međunacionalnu i međuversku mržnju.1 Sa druge strane knjiga uživa veliku popularnost među ultradesničarski orijentisanom omladinom, ne samo u Rusiji, već i u Ukrajini, Belorusiji, a čak se i u Srbiji mogu naći oni koji tvrde da im je Istarhov „otvorio oči“. Navedene činjenice nisu sporne. Međutim, ono što izaziva posebno zanimanje u slovenskoj rodnovernoj zajednici, kao i među antropolozima i sociolozima koji se bave istom kao društvenim fenomenom je tvrdnja autora da je: „Knjiga je napisana sa pozicije paganstva – iskonske višehiljadugodišnje religije ruskih i arijskih naroda. Data je realna slika svetske istorije.“2 Obe navedene tvrdnje su u različitim oblicima ponovljene mnogo puta kroz knjigu. Stoga nije teško pretpostaviti da će svaki prosečni istraživač slovenskog rodnoverja, bilo da se radi o stručnom interesovanju, želji da se bolje upoznaju koreni, kultura i tradicija sopstvenog naroda ili da se upozna samo slovensko rodnoverje, uvrstiti i ovu knjigu u spisak literature koju treba pročitati i što je još važnije knjigu na osnovu koje će (između ostalog) izgraditi svoj stav prema slovenskom rodnoverju. Kao što ćemo pokazati u narednom tekstu, potencijalni istraživač bi tako napravio kardinalnu grešku, kako iz naučnog ugla razmatranja činjenica, tako i iz ugla razumevanja slovenskog rodnoverja. Razmotrićemo samo deo od stvari koje V. A. Istarhov piše, tobože iz pozicije slovenske religije i navodno potpuno realno, kako bi smo se uverili da se niti radi o realno prenesenim i interpretiranim činjenicama, niti o stavu slovenskih rodnovernih, organizacija i udruženja koje ih okupljaju i slovenskog rodnoverja u opštem slučaju.

maxresdefault      Vladimir Aleksejevič Istarhov

Sama prva rečenica „Udara ruskih bogova“ glasi: „Sada mi živimo u periodu kosmičke Ere Riba – epohe totalne laži i totalnih obmana.“3. Zodijak koji se odnosi na gornju rečenicu, od grčkog ζωδιακός, zodijakos, je vavilonski izum koji je u Evropu došao preko antičke Grčke. Iako su Sloveni, kao i svi ostali narodi vršili astronomska posmatranja i imali određena znanja i predstave o Kosmosu,4,5 kako god okrenuli ne možemo naći vezu grčko-vavilonskog horoskopa i slovenskog rodnoverja ili Slovena uopšte.

Dalje V. A. Istarhov tvrdi: „Sada je u Rusiji ko bajagi demokratija i ko bajagi sloboda reči. Ali to je samo jedna u nizu laži, slobode reči nije bilo ni ranije i sad je ona strogo ograničena.“6 Sloboda reči je u Rusiji toliko „ograničena“ da je V. A. Istarhov bio u stanju da bez ikakvih posledica, sasvim slobodno izda knjigu u kojoj kritikuje tu istu vlast koja tobože sprovodi striktnu kontrolu slobode govora, knjigu u kojoj (kao što ćemo kasnije videti) veliča Hitlera?! Zaista?! Primetimo da je „Udar ruskih bogova“ na spisak ekstremističke literature uvršten tek 2009. godine, i to tek posle izvršenja više teških krivičnih dela koja su počinjena usled indoktrinacije Istarhovljevim tekstom.

„Zadatak ove knjige je – da otkrije lažnu suštinu i korene takvih lažnih religija, kao što su hrišćanstvo, komunizam i judaizam. I da prikaže istinske, a ne deklarisane ciljeve tih religija i jedinstvenog gospodara svih tih religija. I najvažnije – da izvede čitaoca na drugo informaciono polje, zasnovano ne na veri, već na znanju druge drevne i nacionalne (ne samo za Ruse, već i za sve Arijce) religije – mnogoboštva ili vedizma – religije, koja može i dužna je (uz naše učešće) da postane osnova prave religije XXI veka. Tada će Era Vodolije stvarno postati Era čovečanstva principijelno drugog, višeg nivoa.“7, piše V. A. Istarhov. Međutim, u slovenskoj religiji se ne može naći osnova za navedeno. Slovenska religija se ne bavi kritikom drugih religija, niti era Vodolije, era Ribe i bilo koja druga era zasnovana na vavilonsko-helenskom zodijaku ima išta zajedničko sa slovenskom religijom. V. A. Istarhov pokušava da svojim sopstvenim idejama pribavi verodostojnost, tako što će ih prikazati kao tobožnji pogled iz ugla slovenske religije i vedizma. Dolazak ere Vodolije je kao i svako drugo proročanstvo iz mitologije avramskih religija – niko zapravo ne zna sa sigurnošću kada će to tačno biti, jer se astrolozi među sobom nikako ne slažu, pa za početak ere Vodolije iznose datume od početka XXI veka, pa sve do daleke budućnosti XXXVI veka. To proricanje novog doba, čiji početak nikako da dočekamo, je dobro poznata „šargarepa“ uličnih propovednika avramskih religija.

Kritika hrišćanstva koju V. A. Istarhov iznosi je samo skup mnogo puta do sada prežvakanih kritika koje koriste militantni ateisti, pri čemu se obilato i preko svake razumne mere koristi generalizacija, te se tako hrišćanstvo predstavlja kao uniforman, monolitan sistem, iako hrišćanstvo zapravo ima na stotine različitih denominacija, pravaca i frakcija, pri čemu svaka ima svoje osobenosti. Hrišćanstvo od samih svojih početaka nije bilo jedinstveno, no kako postojanje tog nejedinstva direktno podriva ideje V. A. Istarhova, on čitaocu predstavlja pogrešnu i na činjenicama neutemeljenu sliku hrišćanstva. Svaki hrišćanin je po V. A. Istarhovu moralni i intelektualni degenerik. Nedopustivo je da se takav lični odnos prema bilo kojoj veri, pokušava pripisati slovenskom rodnoverju, koje ceni čoveka prema njegovim ličnim kvalitetima. Uostalom, da li je zaista moguće da ne znate baš nijednog hrišćanina koji je čestit, moralan, porodični čovek, kome bi ste rado stisnuli ruku? Generalizacija i stvaranje mentaliteta „mi-protiv-njih“ je klasična metodologija koju koriste kultovi koji se bave kontrolom uma i najsigurniji je put u patnju, mržnju i propast.

Bez ikakvih argumenata i dokaza V. A. Istarhov navodi da su Jevreji perverznjaci, homoseksualci i degenerici. On piše: „Istorija seksualnih nastranosti i istorija Jevreja veoma se presecaju, čak bi se moglo reći da je to jedno isto.“8 Na osnovu čega V. A. Istarhov ovo tvrdi? Na osnovu jedne izolovane epizode iz Starog zaveta, koja se bavi jednom zabiti pod nazivom Sodoma. V. A. Istarhov, što je vrlo indikativno, ovde pokazuje da u potpunosti prihvata svedočanstvo Starog zaveta, iako malo ranije u tekstu piše da ga kao Rusa niti zanima istorija Jevreja niti prihvata Sveto pismo kao verodostojan dokument. Na taj način V. A. Istarhov ne samo što sam sebi skače u usta (ne prvi i svakako ne i poslednji put), nego i demonstrira da njegove ideje nemaju veze sa slovenskom religijom, jer Sveto pismo nije spis kome se pridaje bilo kakav značaj u okviru slovenskog rodnoverja, niti se kritike bazirane na Svetom pismu mogu pripisivati mnogobožačkom vedizmu, kao što to čini V. A. Istarhov.

„To, da je Hristos bio čist homoseksualac, nije voleo žene i voleo je samo muškarce – to je očevidno, to proističe iz svih „svetih“ tekstova.“9, tvrdi V. A. Istarhov. Ne ulazeći dublje u lavirinte hrišćanske apologetike uočimo da V. A. Istarhov piše da je njegova tvrdnja očevidna i da proističe iz svih svetih tekstova hrišćanstva, iako imamo jevanđelje po Filipu u kome se kaže da je Isus Hristos „često ljubio u usta“ Mariju Magdalenu10 i jevanđelje po Mariji koje sadrži slične navode, iako imamo brojne sitne indicije koje nagoveštavaju da je Isus Hristos zapravo bio oženjen. Ova tema je jedna od kontroverzi u hrišćanskoj teologiji i postoji ne baš mali broj stručnjaka koji smatraju da je Isus zaista bio oženjen i za takav stav iznose argumente koji se ne mogu olako odbaciti.11 Sa druge strane, pozicija koju zauzima V. A. Istarhov je upravo pozicija fundamentalističkih struja u hrišćanstvu (po pitanju bračnog statusa Isusa Hristosa) ili militantnog ateizma (po pitanju seksualne orijentacije Isusa Hristosa).

„Time samim predaju svoju dušu đavolu. I nikakva demagogija ne može promeniti i opravdati ovaj fakt. Zaista hrišćanska crkva – to je crkva Satane.“12, piše V. A. Istarhov kada razmatra kanibalizam u judeo-hrišćanstvu. Indikativan je izbor fraza kao što su predavanje duše đavolu i crkva Satane. Ove fraze potiču upravo iz judeo-hrišćanstva i nemaju nikave veze sa slovenskim rodnoverjem, niti sa slovenskom kulturom i tradicijom. Slično je i sa karakterizacijom Isusovog učenika Jude, za koju se V. A. Istarhov oslanja isključivo na tradicionalnu hrišćansku teologiju.

„Čudno društvo od 13 (nesrećan broj) ljudi. 13 je – mističan broj Satane.“13, piše V. A. Istarhov. Kakve veze bilo verovanje da je broj 13 nesrećan, bilo Satana imaju sa slovenskim rodnoverjem? Pri tome, broj 13 se dovodi u vezu sa Satanom na osnovu toga što je poglavlje koje govori o zveri u Jovanovom otkrovenju upravo trinaesto. Dakle, još jednom V. A. Istarhov poseže ne za slovenskom religijom, već svoju kritiku upravo zasniva na stavovima judeo-hrišćanskog fundamentalizma, istim onim koje sve vreme kudi.

„Osnovna ideja hrišćanstva – jeste židoljublje (judofilija)…“14, tvrdi V. A. Istarhov. Sagledavajući skoro dva milenijuma odnosa između hrišćanstva i Jevreja, teško je shvatiti na osnovu čega se ovo tvrdi, naročito imajući u vidu da su upravo hrišćanske crkve vekovima uticale da Jevreji budu građani drugog reda, zakonima evropskih zemalja im je bilo ograničeno kretanje, mesto naseljavanja, izbor profesije, itd., da ne nabrajamo sve one brojne pogrome, masakre i proterivanja Jevreja širom Evrope, kojima su kumovale upravo hrišćanske crkve. Većina evropskih hrišćana je tokom Srednjeg veka (a značajan deo i u kasnijim periodima) smatrala da su Jevreji ubili Isusa Hristosa i da zbog toga treba da ispaštaju. Podsetimo da su Jevreje često progonili isti oni koji su progonili i rodnoverne Slovene. Tako su i Jevreji i rodnoverni Sloveni veoma stradali od ruku krstaša, tokom njihovih bestijalnih pohoda. Ljudi koji su tokom Srednjeg veka delili stavove V. A. Istarhova su bili najgori ološ ljudskog društva, koji je šikanirao i maltretirao mirno stanovništvo, izazivao izgrede, činio svakojaku štetu i zločine širom Evrope i Bliskog Istoka, koji su čak povremeno upražnjavali kanibalizam.15

„Osim toga bogat čovek je – nezavisan čovek. Šta novac daje čoveku, osim materijalnog blaga? Novac čini čoveka slobodnijim. To je glavno. Zbog toga su za totalitarne religije (hrišćanstvo i komunizam) bogati, to jest slobodni i nezavisni ljudi, neprijatelji.“16, piše V. A. Istarhov. Ovde jasno vidimo koju ideologiju zastupa – ideologiju liberalnog kapitalizma, potrošačkog društva, društva u kome je pojedinac individua prepuštena na milost i nemilost hirovima tržišta, kretanjima kapitala, novca i robe. Znajući koliko ima bogatih hrišćana (zapravo najveći deo svetskog bogatstva je skoncentrisan upravo u državama koje su većinski hrišćanske orijentacije) i znajući da je gore iznesena tvrdnja u potpunoj suprotnosti sa etikom slovenske religije, moramo još jednom istaći koliki je disparitet između slovenskog rodnoverja i stavova koje V. A. Istarhov iznosi.

U daljem tekstu V. A. Istarhov piše: „[Isus] Vas poziva da postanete siromašni – postanite bogati. On Vas poziva da svoju imovinu podelite siromašnima – uzmite sopstvenost u svoje ruke i nikome je ne dajte. On Vas priziva da prezirete novac i da budete van novca – trudite se da upravljate novcem, idite u banke, finansijske kompanije, stanite na njihovo čelo i moći ćete da realizujete sve Vaše najbolje želje u korist sebe i svoje nacije.“17 Drugim rečima V. A. Istarhov propoveda da postanemo sebične tvrdice, zainteresovane za materijalnu dobit, zgrtanje bogatstva. On staje u odbranu bankara, trgovaca, liberalnog kapitalizma i svih zala koje isti sobom nosi, što je u potpunoj suprotnosti sa etikom slovenske religije i slovenskom dušom. Pri kraju knjige, V. A. Istarhov će napisati: „Realni bog u svim hrišćanskim zemljama jeste novac. I glavna jevrejska parola – novac ne smrdi.“18, skačući sam sebi u usta i opovrgavajući samog sebe (ne prvi i svakako ne i poslednji put).

Kada V. A. Istarhov govori o nastanku monoteizma između ostalog piše i sledeće: „Ako pogledate Bafometa – simboličan satanistički lik đavola i uporedite Bafometa sa Ehnatonom, sličnost će biti više nego očigledna.“19 Čikam bilo koga da nađe u slovenskoj mitologiji ijednu referencu na Bafometa ili Satanu. Potom sledi pravi biser: „Prema savremenim podacima Ehnaton i njegova sestra-žena Nefertiti bili su predstavnici vanzemaljske satanističke civilizacije iz sazvežđa Sirijusa.“20 Prema kojim „savremenim podacima“?! Egipatski faraoni kao predstavnici vanzemaljaca, pa još iz sazvežđa Sirijusa, pa još satanističke vanzemaljske civilizacije?! Svaki komentar je izlišan.

Nastavak ovih fantastičnih tvrdnji sledi ubrzo: „Upravo zbog te knjižice [Komunističkog manifesta] su prolivene reke krvi. Iza svega toga nevidljivo stoji Ehnaton. A iza Ehnatona stoji satana Lucifer (bukvalno značenje »nosilac svetlosti« ili »jutarnja zvezda«). Lucifer ima još jedno ime – Oziris.“21 Dakle, po V. A. Istarhovu, komunizam je proizvod Akhenatona, egipatskog faraona, poreklom iz sazvežđa Sirijus, čiji je nalogodavac bio Satana, tj. Lucifer, tj. Oziris. Izneta tvrdnja ne samo da je u suprotnosti sa egipatskom religijom, ne samo što je naopaka mešavina svega i svačega, već u suprotnosti sa zdravim razumom i nema nikakve veze sa slovenskom religijom.

8a8fe969f5b837442ee6e29cbb85533a

"Egipatski vanzemaljci"

Pišući o Jevrejima, sa neprikrivenom mržnjom V. A. Istarhov piše: „A Hitler je bio samo instrument u realizaciji Zakona Karme – zakona pravedne osvete.“22, objašnjavajući da su nacisti spaljivali Jevreje u krematorijumima kao neku vrstu karmičke odmazde zato što su po Starom zavetu na sličan način Jevreji pod Davidom likvidirali Amonite. Kakve veze referenca iz jevrejske mitologije, karma i nacistički zločini imaju sa slovenskim rodnoverjem, V. A. Istarhov ne objašnjava.

2. Visoki intelekt i/ili antisemitizam

V. A. Istarhov piše: „Antisemitizam – to je pokazatelj visokog intelekta.“23 i tu svoju tvrdnju pokušava da potkrepi navodnim izjavama i stavovima nekolicine poznatih istorijskih ličnosti. Prokomentarisaćemo citate koje V. A. Istarhov pripisuje poznatima pri tome razmatrajući verodostojnost navedenih izjava, kontekst u kome su date i same ličnosti koje su ih dale:

„Džordž Vašington (1. predsednik SAD, 1732 – 1799), iz njegove knjige „Maksime Vašingtona“): „Sasvim je žalosno što ih ni jedna država, starija od ove, nije pokorila kao kugu društva i svog velikog neprijatelja, čijim je prisustvom usrećena Amerika“.24

KOMENTAR: Citat je zapravo nastao neposredno pred Drugi svetski rat izmenom originalnih Vašingtonovih reči od strane simpatizera nacizma u SAD. Originalni citat (koji se uopšte ne odnosi na Jevreje) glasi ovako: „Ovo pleme crnog plemstva25 dela protiv nas sa više uspeha nego oružje neprijatelja. Oni su stotinu puta opasniji za naše slobode i veliku ideju u koju smo uključeni. Veoma je žalosno što ih svaka država SAD, do sada nije izlovila kao štetočine društva i najveće neprijatelje koje sreća Amerike ima.“ Citat je sastavljen iz dva dela na osnovu pisama Džordža Vašingtona26, koja se danas nalaze u Kongresnoj biblioteci SAD, a odnosi se na ratne profitere koji su doveli do devalvacije američke valute i koji su muzli svaku paru iz tadašnjih SAD u nastanku.

„Muhamed (osnivač muhamedanstva, 570 – 632, iz Korana): „Ne mogu da shvatim da sve do sada niko nije izgnao te životinje, čije je disanje slično smrti. Zar ne bi svako uništio divlje zveri, koje jedu ljude, čak ako one imaju ljudski oblik? Da li Jevreji predstavljaju nešto drugo, osim ljudoždere?“.“27

KOMENTAR: Ovde V. A. Istarhov navodno citira Kur'an, iako se dati citat zapravo ne nalazi u Kur'anu, već je reč o citatu koji se pripisuje Mirzi Hasanu Kanu. Ovaj citat je prvi put objavljen 1892. godine, u knjizi „Priručnik za jevrejsko pitanje“, Teodora Friša28, čuvenog antisemite, promotera nacizma i ideologije rasne i verske netolerancije29. U iskrivljenom obliku iskoristio ga je jedan drugi Muhamed – Kalid Abdul Muhamed u svom govoru koji je održao 29. 11. 1993. godine na Kin koledžu u Nju Džersiju. Zanimljivo je da V. A. Istarhov tobože citira Kur'an, isti onaj Kur'an u kome stoji i: „I zaista smo dali deci Izraela Sveto pismo i Zapovesti i Proroke i dali smo im dobre stvari i bili su nam iznad svih ostalih naroda.“30 ili „O deco Izraela! Pamtite kako vas držim iznad svih ostalih naroda.“31 Dakle, u Kur'anu se mogu naći i ajeti koji pozitivno govore o Jevrejima. Sa druge strane V. A. Istarhov piše: „Čak je komunizam i pravljen u istoj tajnoj „radionici“, u kojoj su spremani i judeizam, i hrišćanstvo, i islam, i masonstvo.“32, „Islam je razrađen u istoj radionici, u kojoj su razrađivani i judeizam, i hrišćanstvo, i komunizam.“33 i „Dugotrajno i stalno religiozno jednobožačko mišljenje (judaizam, hrišćanstvo, islam) nanose štetu intelektu čoveka.“34, pa se postavlja pitanje zbog čega se poziva na nešto što po njegovim sopstvenim rečima šteti intelektu i nešto što je proizvod iste radionice kao i drugi sistemi protiv kojih istupa V. A. Istarhov. Zapitamo li se šta kaže Kur'an o mnobošcima lako ćemo saznati da postoje ajeti kao što je ovaj: „Tada, kad prođu sveti meseci, ubijajte mnogobošce gde god ih nađete…“35 i mnogi drugi.

„Martin Luter (crkveni reformator, 1483 – 1546): „Strastvena želja vapijućih srca Jevreja nada se da će doći onaj dan, kada će oni moći da se odnose prema nama tako, kao što su postupali u vreme Jesfiri u Persiji. I koliko je Jevrejima bliska knjiga Jesfir, koja opravdava njihovu krvoločnost, osvetoljubivost i apetite razbojničkih nada! Nikada Sunce nije svetlelo narodu krvožednijem i osvetničkijem, koji se zanosi idejom uništenja i ugušenja ljudi druge vere“.“36

KOMENTAR: V. A. Istarhov se u knjizi koja tobože iznosi stavove iz ugla slovenske religije, poziva na Martina Lutera, reformatora hrišćanstva, predstavljajući ga kao osobu čije stavove treba slediti. Postavimo pitanje zbog čega slovenski rodnoverni, mnogobošci po definiciji, treba da slede stavove i ideje tvorca jednog od najmasovnijih pravaca u hrišćanstvu – protestantizma. Ovaj, po V. A. Istarhovu visoki intelektulac, je najpoznatiji po svojim rečima: „Razum je neprijatelj vere…“37, zalažući se upravo za onu vrstu slepe vere protiv koje V. A. Istarhov navodno istupa na početnim strana svoje knjige. Postoje li ikakvi osnovi u slovenskoj religiji da se Martin Luter uzima kao autoritet u svetovnim, a naročito u teološkim pitanjima?! Odgovor je potpuno jasan – takvih osnova nema. Nejasno je zbog čega V. A. Istarhov želi da se slovenski rodnoverni priklone stavovima poznatog reformatora hrišćanstva.

Martin Luther – tvorac protenstantizma

„Petar Prvi (ruski imperator, 1672 – 1725): „Više volim da vidim u mojoj zemlji muhamedance i mnogobošce, nego Jevreje. Poslednji su prevaranti i lupeži. Oni neće dobiti odobrenje da se nasele i organizuju svoj posao. Bez obzira na moja naređenja, oni nastoje da to ostvare potkupom mojih činovnika sa ciljem da postanu ravnopravni“.“38

KOMENTAR: Ova izjava koju V. A. Istarhov pripisuje caru Petru Velikom se ne može nezavisno potvrditi, jer o njoj ne postoje nikakvi zapisi i zapravo je preuzeta iz anegdote koju je u svojoj biografiji tek usputno pominje Andrej Nartov, izumitelj u službi cara Petra Velikog. Sa druge strane, car Petar Veliki je za vicekancelara cele Ruske imperije postavio barona Petra Šafirova, poljskog Jevrejina, koji mu je bio u ličnoj pratnji tokom mnogih putovanja. Ukoliko V. A. Istarhov želi da se izistinski ugledamo na poteze cara Petra Velikog, onda bi trebalo da na najvažnije političke funkcije postavimo upravo Jevreje. No, teško je poverovati da je V. A. Istarhov to želeo da kaže.

„Žan Fransoa Volter (francuski pisac, 1694 – 1778): „Jevreji nisu ništa drugo nego prezren i varvarski narod, koji je tokom dugog vremena spojio odvratno koristoljublje sa užasnim predrasudama i neugasivom mržnjom prema narodima, koji ih trpe i na kojima se oni obogaćuju“.“39

KOMENTAR: Ovo su zaista reči samog Voltera, istog onog Voltera koji je gore pomenutog osnivača islama nazvao „osnivačem varvarske i lažne sekte“, koji smatra je hrišćanski bog „bog istine i milosti“ i koji rimokatoličkom papi „ljubi svete noge“ (sic!)40. Nejasno je da li treba da razmatramo i te Volterove stavove, pa da proroka Muhameda, koga V. A. Istarhov navodi na svojoj listi ljudi od visokog intelekta, ljudi koji treba da predstavljaju uzor čitaocima njegove knjige, smatramo uzorom ili lažljivcem, a da rimokatoličkom papi ljubimo noge. Vidimo da po ko zna koji put V. A. Istarhov sam sebi skače u usta. On nema nikakvog prava da tvrdi da su njegove ideje iznete sa pozicija bilo kog mnogoboštva, a svakako ne slovenskog rodnoverja.

„Bendžamin Franklin (američki naučnik i državni radnik, 1706 – 1790): „Ma gde bilo, u zemlji, u kojoj se naseljavaju Jevreji, nezavisno od njihovog broja, oni snižavaju njen moral, komercijalno poštenje, izoluju se i ne dopuštaju da se asimiluju. Ako ih mi putem Ustava ne isključimo iz SAD, onda za manje od sto godina oni će navaliti u velikoj količini, uzeće vrhunac, progutaće zemlju i promeniti oblik našeg upravljanja. Ako ih ne isključite, onda za manje od dvesta godina naši potomci će raditi na poljima, izdržavajući njih, dok će oni trljati ruke u svojim kancelarijama. Upozoravam vas, džentlmeni, ako Jevreje ne isključite zauvek, Vaša deca će vas proklinjati u Vašim grobovima“.“41

KOMENTAR: Ovaj navodni citat Bendžamina Frenklina je zapravo falsifikat koji je prvi put objavljen 1934. godine u SAD, u časopisu „Oslobođenje“, glasilu pro-nacističke organizacije „Srebrna Legija“.42,43 Još jednom imamo prilike da vidimo kako se V. A. Istarhov služi falsifikatima.

a999silvershirts1_2050081722-35310

"Oslobođenje", glasilo "Srebrne legije"

„Napoleon Bonaparta (imperator Francuske, 1769 – 1821): „Jevreje treba razmatrati kao naciju, ali ne kao religioznu grupu. Oni su nacija u sredini naše nacije. Sopstvenost čitavih sela otimaju Jevreji, oni su uspostavili kmetstvo, oni su prava jata gavranova. Siromaštvo koje izazivaju Jevreji, ne potiče od jednog individualnog Jevreja, ono je suština čitavog tog naroda. Oni su kao gusenice ili skakavci koji jedu Francusku. Jevreji su nacija spremna na najužasnije zločine“."44

KOMENTAR: Bez obzira na trud, u literaturi se ne može naći išta što bi povezalo navedenu izjavu sa Napoleonom Bonapartom. Zapravo, svako ko imalo poznaje francusku istoriju u periodu vladavine Napoleona Bonaparte lako će prepoznati navedeni citat kao potpunu izmišljotinu. Za one koji su slabije upućeni u istoriju navedimo primere ophođenje Napoleona Bonaparte prema Jevrejima. Tokom kampanje u Italiji, po zauzeću Ankone 9. februara 1797. godine, Napoleon je izdao naredbu da se Jevrejima dozvoli naseljavanje i van jevrejskog getoa, kao i da Jevreji ne moraju više da nose žute trake oko ruku i Davidovu zvezdu vidno istaknutu na odeći. Kasnije će Napoleon zatvoriti jevrejske getoe u Rimu, Veneciji, Veroni i Padovi i ukinuti zakone Inkvizicije, donoseći slobodu i prava Jevrejima u Italiji. Kada su francuske snage zauzele Maltu, 12. juna 1798. godine, Napoleon je dozvolio Jevrejima da podignu sinagogu, što im dotadašnje vlasti nisu dozvoljavale. Tokom kampanje u Palestini, u vreme opsade Akre, Napoleon je već pripremio proklamaciju kojom osniva jevrejsku državu na teritoriji današnjeg Izraela. Proklamacija je datirana na 20. april 1799. godine i u njoj se Jevreji između ostalog nazivaju „pravim naslednicima Palestine“. Neuspeh Napoleona da osvoji Akru, a potom Jerusalim je doveo do odlaganja osnivanja jevrejske države. U glavnim francuskim novinama toga vremena „Le Moniteur Universel“ objavljeno je: „Bonaparta je izdao proklamaciju u kojoj poziva sve Jevreje Azije i Afrike da stanu pod njegov barjak kako bi ponovo uspostavili drevni Jerusalim. Već je dao oružje velikom broju, i njihovi bataljoni prete Alepu.“45 Na Napoleonovu inicijativu, 23. avgusta 1806. godine, osnovan je i Veliki Sanhedrin – jevrejska skupština. Sam Napoleon o svom odnosu prema Jevrejima kaže sledeće: „Moja osnovna želja je bila da oslobodim Jevreje i učinim ih punopravnim građanima.“46 Zapravo Jevreji su bili toliko zahvalni Napoleonu da je u molitvenike svih sinagoga uvrštena posebna molitva njemu u čast.47

Napoleon Bonaparte

„Franc List (mađarski kompozitor, 1811 – 1886): „Nastaće momenat kada će sve hrišćanske nacije, među kojima žive Jevreji, postaviti pitanje da li ih dalje trpeti ili deportovati. I to pitanje je po svome značaju isto tako važno kao i pitanje o tome da li mi želimo život ili smrt, zdravlje ili bolest, socijalni mir ili stalne nemire“.“48

KOMENTAR: Citat koji navodi V. A. Istarhov je posthumno dodat u Listovu knjigu „Ciganin u muzici“, koju je izdala njegova mecena, koja jeste bila antijevrejski nastrojena. Sa druge strane Franc List je, uprkos brojnim javnim kritikama, podržavao rad jevrejskih umetnika kao što su Hajnrih Hajne i Feliks Mendelson. 49

„Henri Ford (američki autoritet automobilske industrije i pisac, 1863 – 1947), „Njujork Tajms“ 8.marta 1925.g.). „Podvrgnite kontroli 50 najbogatijih jevrejskih finansista, koji finansiraju ratove radi sopstvenog prihoda, i ratovi će nestati.“.“ 50

KOMENTAR: Ovo su zaista reči Henrija Forda. Brojne pasuse iz članaka koje je Henri Ford objavio Adolf Hitler je prosto prepisao u svoje delo „Moja borba“. Henri Ford je takođe smatrao da su Anglo-Saksonci viša rasa predoređena da vlada svetom, pa V. A. Istarhov valjda smatra da treba da im mi, Sloveni, budemo sluge i robovi. No, opet treba postaviti pitanje kakve veze sa slovenskom religijom imaju stavovi američkog industrijalca koji je inspirisao ljude da čine pogrome.

hitler_Harrer-758x425_1_-758x592

                                                                 Henry Ford (u sredini) prilikom dodjele odlikovanja osobno od Adolfa Hitlera

„Vinston Čerčil (engleski državnik, istupanje u predstavničkom domu 5.novembra 1919.g.): „Nema potrebe preuveličavati ulogu, koju su odigrali internacionalni Jevreji-ateisti u stvaranju boljševizma i njihovog učešća u ruskoj revoluciji. Više od toga, glavna inspiracija i pokretačka snaga dolaze od jevrejskih vođa. U sovjetskim institucijama dominacija Jevreja više je nego poražavajuća. I glavni deo u sprovođenju sistema terora, koji je utvrdio ČK, izvršili su Jevreji i u nekim slučajevima Jevrejke. Takvu đavolsku slavu Jevreji su postigli u vreme terora, kada je Mađarskom vladao Bela Kun.“.“ 51

KOMENTAR: Ovo je valjda isti onaj Vinston Čerčil za koga kasnije u knjizi V. A. Istarhov piše: „Protiv Engleske Hitler nije hteo da ratuje, ali na njegovu nesreću (i na nesreću Engleza) na vlast je došao Vinston Čerčil, koji je bio u jakoj ličnoj finansijskoj zavisnosti od jevrejskih finansijera i provodio je politiku u korist svetskog cionizma.“52 Interesantno je da V. A. Istarhov nema nikakvih problema da se pozove na stavove čoveka koga kritikuje kao cionističkog agenta i da te stavove predstavlja kao pozitivne.

V. A. Istarhov na jednom mestu postavlja pitanje: „Zar nisu poslednju ulogu u odluci o spaljivanju Đordana Bruna odigrale njegove reči: „Židovi su šugava, gubava i opasna rasa, koja zaslužuje da se iskoreni od samog dana rođenja“.“ 53

KOMENTAR: Odgovor je više nego jasan – nisu. Reči za koje V. A. Istarhov tvrdi da ih je stvarno izgovorio sam Đordano Bruno, zapravo izgovara jedan od izmišljenih likova u njegovom delu Spacio della Bestis Trionfante (it. Isterivanje trijumfalne zveri) objavljenom 1584. godine. To delo je niz filozofskih dijaloga između više likova, pri čemu lik koji izgovara gore navedeni citat biva pobeđen u dijalogu od strane lika koji predstavlja samog Đordana Bruna. Lik po imenu Saulino (prema devojačkom prezimenu majke Đordana Bruna) predstavlja stavove samog Đordana Bruna i između ostalog kaže i sledeće: „… oni [Jevreji] su s pravom nazvani i s pravom se nazivaju svetima, jer su više nebeski i božanski rod, nego zemaljski i ljudski, i kako nemaju svoj deo ovoga sveta, anđeli su ih odredili za naslednike onog drugoga, koji je toliko vredniji, jer nema čoveka, velikog ili malog, mudrog ili glupog, koji silom izbora ili sudbine može da dođe do njega, i svakako ga nikad ne može imati kao svoj sopstveni.“54 Đordano Bruno je zapravo bio dobar poznavalac jevrejske Kabale i njome se obilato koristio u svome radu.55,56 Drugim rečima, Đordano Bruno je zapravo cenio Jevreje i učio od njih.

Kad se saberu svi citati koje V. A. Istarhov pripisuje poznatim istorijskim ličnostima, a koji se pojavljuju kroz čitavu knjigu, u pokušaju sa daju nekakvu intelektualnu podlogu ekstremizmu V. A. Istarhova, lako se uviđa da je više od polovine tih citata zapravo običan falsifikat ili vađenje misli izvan konteksta čime im se drastično menja smisao i značenje.

3. Malo o „ruskoj“ religiji

Samo jedna glava, čitave knjige „Udar ruskih bogova“ se zapravo bavi slovenskom religijom. Pri tome na mnogoboštvo (slovensku religiju i sve ostale mnogobožačke religije zajedno) otpada veoma mali deo čitave knjige, jedva 6% teksta, odnosno manje od 5% ukupnog teksta knjige uopšte pominje slovensku religiju, u bilo kom kontekstu. Stoga je tvrdnja iz naslova da se o ruskoj religiji u knjizi „Udar ruskih bogova“ piše malo potpuno ispravna.

Od literature u vezi slovenske religije koju V. A. Istarhov koristio za pripremu svoje knjige57, tri su knjige izmišljotina Aleksandra Asova58, jedna je pseudonaučna mitološko-istorijska papazjanija59, jedna je knjiga koja se bavi opštom mitologijom čovečanstva60 i jedno je kontroverzna Velesova knjiga61. Kad se sve sabere, jasno se vidi da V. A. Istarhov nema nijednu jedinu iole respektabilnu referencu koja se bavi samo slovenskom etničkom religijom ili referencu koja nije isključivo informativne prirode. Stoga ne treba da nas čudi nepoznavanje slovenske religije koje pokazuje.

V. A. Istarhov takođe piše: „Čitav taj materijal nije dovoljan da bi se obnovila ruska religija u potpunom obimu, zato se moraju paralelno proučavati i druge paganske religije: Induizam, Zoroastrizam, Budizam, Bon. To je korisno zato što uz svu razliku tih paganskih religija, mnoštvo ideja i principa ima različite forme, ali jednu suštinu, pošto su sve te religije izrasle iz jednog religioznog korena – Vedizma.“62 Ovim rečima ne samo što V. A. Istarhov ponavlja stalnu kritiku koja se upućuje slovenskom rodnoverju – da za obnovu slovenske religije nema dovoljno podataka i da se o slovenskoj religiji ništa pouzdano ne zna, već se otvoreno zalaže za pravljenje nove, eklektičke religije mešanjem slovenske mitologije i običaja iz brojnih drugih religija. Međutim, pri kraju knjige V. A. Istarhov piše: „Danas ima dovoljno informacije za to da se snađemo u svojoj religiji, da je razvijamo i usavršavamo.“63 Dakle, imamo li ili nemamo dovoljno podataka o slovenskoj religiji? V. A. Istarhov po ko zna koji put iznosi međusobno kontradiktorne stavove.

Teološka papazjanija koju predlaže V. A. Istarhov, po ugledu na A. Asova, je sasvim uobičajena za Nju Ejdž (New Age – eng. Novo doba)64 pokret i tu se zapravo otkriva šta je zapravo ideologija V. A. Istarhova – ideologija nastala na Zapadu, u kojoj se prema potrebi i želji mešaju različite tradicije i ideje, izmišljaju nove teorije i činjenice, obrću i prevrću verska i druga učenja kako bi se ukomponovala u trenutne potrebe. Ta alternativna kultura ima vrlo malo ili nimalo veze sa slovenskom religijom, ali i sa drugim mnogobožačkim etničkim religijama. Čak i kada piše o samoj slovenskoj religiji V. A. Istarhov nije u stanju da se uzdrži od besomučne kritike drugih religija. Razmotrimo kakvo je viđenje slovenske religije koje ima V. A. Istarhov.

V. A. Istarhov iako se tobože zalaže za mnogoboštvo piše: „SVEVIŠNJI – Kosmički Apsolut koji objedinjuje sve Bogove i čitav kosmos u jednu celinu. Ime Svevišnjeg je – OUM. Svi ostali Bogovi su – manifestacije (hipostasi) i subličnosti Svevišnjeg.“65 Drugim rečima, V. A. Istarhov tvrdi da je slovenska religija monoteistička, sa samo jednim bogom, dok su sva ostala božanstva samo manifestacije tog jednog boga. Zanimljivo je da V. A. Istarhov tom svevišnjem bogu daje ima Oum, što je u hinduizmu osnovni zvuk stvaranja. To je možda zanimljivo onima koji upražnjavaju razne oblike orijentalnih meditacija ili jogu, ali sa slovenskom religijom zaista nema veze.

O bogu Rodu V. A. Istarhov piše: „ROD (u Induizmu Brahma) – prvobitno ispoljavanje Svevišnjeg Apsoluta, tvorca čitavog sveta. Do njegove pojave čitava vasiona se nalazila u stanju »nepostojanja« (u Induizmu to stanje se naziva Parabraman), to jest nije bilo ni Bogova, ni materije, ni prostora, ni vremena, ni vidljivog ni nevidljivog sveta.“66 Ne ulazeći u to koliko je nazivanje boga Apsolutom i fraze koje se upotrebljene vrlo blisko judeo-hrišćanskoj mitologiji, ne postoje nikakvi izvori (sem izmišljotina A. Asova) za ovo što V. A. Istarhov piše, baš kao i za sledeće: „Rod je – dvopolni Bog, koji ima u sebi i muški i ženski početak.“67 ili „Kada se rađa svaki čovek, njegova namena se upisuje u knjigu Roda. Ta knjiga se ne nalazi na jednom mestu, ona je razdeljena, ona je zapisana u samom čoveku, u svakoj njegovoj ćeliji u vidu genetskog koda.“68 U navedenim rečima možemo lako da prepoznamo elemente Nju Ejdža i judeo-hrišćanstva, ali ne i slovenske religije.

Pišući o Svargi V. A. Istarhov ponavlja ideje A. Asova: „Vasiona se složeno obrće (oko mnogih osa), i to kretanje se naziva točak Svarge, učvršćen kod Polarne zvezde.“69 i „Pun obrt toga [Zemljinog] kretanja se odvija približno za 26 000 godina. To obrtanja dovodi do toga da polako smenjuju jedno drugo zodijačna sazvežđa, koja se vide u momentu prolećne ravnodnevnice na severu. Pun obrt se deli na 12 zodijačnih Era, od kojih svaka traje 2160 godina. To vreme se naziva Kolo (krug) Svarge.“70 U slovenskoj religiji ne postoji ni zodijak ni era Ribe, ni era Vodolije. To postoji u Nju Ejdž sintetičkim, eklektičkim religijama. Sem toga, V. A. Istarhov piše i: „Sada mi živimo u ljutoj eri Riba, gde vlada uglavnom knez čitavog sveta – satana pomoću dvolične judohrišćanske religije i svetske finansijske židomasonske mafije.“71 Nazivanje Satane knezom čitavog sveta je karakteristika fundamentalističkih pravaca u hrišćanstvu i ne može se naći u slovenskoj religiji.

Kradući božanstva iz hinduizma V. A. Istarhov Slovenima pripisuje obožavanje i bogova kao što je Krišna, pa tako piše: „KRIŠENJ (u induizmu Krišnu) – Bog krova nad glavom.“72

V. A. Istarhov nije zadovoljan time što je u svoj eklektički ideološki sistem upleo religije Orijenta, po ugledu na A. Asova, već poseže i za egipatskom religijom, pa tako piše: „RA – opšti naziv Boga sunca.“73 i „Bog sunca RA – je jedan od Bogova visokog nivoa hijerarhije.“74 Po V. A. Istarhovu, bogovi Hors, Jarilo, Dažbog i Tausenj su „sinovi (hipostasi) boga Sunca Ra“75. Ne treba posebno naglašavati da se u slovenskoj religiji ne pojavljuje nijedno egipatsko božanstvo, pa ni bog Ra.

U vezi Beloboga, boga za koga većina stručnjaka sumnja da je uopšte postojao76, V. A. Istarhov tvrdi: „Njegovo svetilište je bilo na brdu, okrenutom prema suncu, a mnogobrojni zlatni i srebrni ukrasi Belboga odražavali su igru zrakova i čak su noću osvetljavali hram, gde nije bilo ni jedne senke, ni jednog mračnog ugla. Belbog se stalno bori sa Černobogom, podržavajući u Svargi dinamičku ravnotežu suprotnih sila: stvaranja i rušenja; svetla i tame; toplote i hladnoće; dobra i zla; ljubavi i mržnje itd.“77 Polarizovani dualizam koji V. A. Istarhov vezuje za kontroverznog boga, zaista postoji, ali ne u slovenskoj religiji, već u avramskim religijama i zoroastrizmu. Sem toga, mnogi bi istraživači slovenske religije bili iskreno oduševljeni kada bi postojao lokalitet za koji bi se moglo tvrditi da je hram Beloboga, pa još sa „zlatnim i srebrnim ukrasima“, ili makar opis nečeg sličnog – no, ni toga nema, sem u mašti V. A. Istarhova.

Prema V. A. Istarhovu, Crnobog je „izrod svetske patke“78. Bilo bi interesantno na koji način je V. A. Istarhov došao do tog „saznanja“, koje nije poznato nijednom drugom izučavaocu slovenske religije.

Do sada izneseno nepoznavanja slovenske religije koje je V. A. Istarhov pokazao bi se, uz dosta truda, još nekako i moglo opravdati, ali za sledeću tvrdnju zaista nema nikakvog opravdanja: „Satana – bog laži, obmane, đavolskih iskušenja. Oličenje zla, mržnje i svih nevolja. Njegov lik je užasan. Zapovednik Nave. Satana je – lažov i otac laži. Satana ume kao vuk da oblači na sebe različite ovčije kože i da pravi od sebe Belboga (kako, naprimer, prave od sebe Hristos i Mojsije).“79 Satana je isključivo ograničen na mitologiju avramskih religija – judaizma, hrišćanstva i islama i ne može se ni u tragovima naći u slovenskoj religiji i kulturi. Sam opis koji daje V. A. Istarhov je u potpunosti preuzet iz hrišćanske mitologije. U opisu primećujemo i kritiku vuka – vuka koji je kod Slovena sveta životinja. Teriomorfni oblik boga Dažboga je beli, hromi vuk. Kult vuka kao svete životinje se može naći praktično kod svih slovenskih naroda. Vuk kao atribut Satane, to je još jedan element koji V. A. Istarhov preuzima iz judeo-hrišćanstva, još jednom jasno dokazujući da njegovi stavovi nemaju nikakve veze sa slovenskom religijom.

Lista slovenskih praznika koju V. A. Istarhov navodi80 je indikativna, jer jasno demonstrira koliko zapravo ne zna o slovenskoj religiji. Na primer, iako za datiranje svetkovine boga Peruna na 20. juli imamo sem narodnog kalendara i narodnih običaja i arheološke nalaze81, V. A. Istarhov taj praznik smešta na „kraj jula“. U listi praznika se ne nalazi nijedan praznik posvećen precima, nema praznika posvećenog boginji Morani, kao ni drugih važnih praznika koji su se održali kroz narodne običaje, do današnjih dana. Razlog što V. A. Istarhov o njima ništa ne zna je to što je njegovo „znanje“ o slovenskoj religiji zapravo samo ono što je pročitao od izmišljotina A. Asova i ništa više o slovenskoj religiji se kod V. A. Istarhova ne može naći.

Clipboard01

Prva stranica hrvatskog prijevoda Istarhovljeve knjige iz 2011. godine, u prijevodu Kreativističkog pokreta Hrvatske

4. Reč-dve o nauci i apokaliptičnim proročanstvima

V. A. Istarhov na par mesta u knjizi kritikuje modernu nauku, pa između ostalog piše i sledeće: „Savremena zapadna nauka ne shvata šta je to Sunce. Postoji nekoliko hipoteza. Osnovna hipoteza tvrdi da se na Suncu odvija stalna termonuklearna reakcija. To nije tačno. Nikakve termonuklearne reakcije na Suncu nema. Sunce je izvor elektromagnetne energije. Sunce je – živi organizam.“82 Možda bi V. A. Istarhov bio voljan da objasni zašto onda rezultati posmatranja Sunca, kako sa Zemlje, tako i iz svemirskih sondi koje su specijalno namenjene za opservaciju Sunca, pokazuju da se na Suncu odvija termonuklerna reakcija i to skoro uvek proces nuklearne fuzije proton-proton ciklusa. Takođe bi bilo interesantno saznati da li V. A. Istarhov ima objašnjenje zbog čega i na Istoku naučnici dele stavove svojih zapadnih kolega po pitanju procesa koji se odvijaju na Suncu, kada je već problem u „savremenoj zapadnoj nauci“.

„10. maja 2000. godine doći će do takozvane parade planeta. To je stanje kada se na jednoj liniji nalaze Zemlja, Jupiter, Saturn i Mars. Rastojanje između tih planeta će biti minimalno. Do čega to može dovesti? Do veoma jakog dejstva na zemlju sile teže takvih gigantskih planeta kao što su Jupiter i Saturn. I mada je rastojanje do njih veoma veliko, masa tih planeta je ogromna. A do čega ovo može dovesti? Ako sila teže tako malenog meseca vrši efekat plime, onda prilikom parade planeta se mogu događati poplave, potopi, povećana vulkanska aktivnost, zemljotresi i čak pomeranja Zemljine kore ili promena oblika kontinenata. Može se čak pomeriti zemljina osa. U kom stepenu će ti efekti biti jaki, pokazaće vreme. Naučnici su počeli da prave modele za takve proračune. Ali dok naučnici preračunaju, u Americi se već gradi novi Nojev kovčeg, ogroman plivajući grad sa 12000 mesta. Postoje teorije po kojima ledeni periodi imaju ciklus, deljiv sa 6000 godina. Ali zadatak ove knjige nije da razmatra te teorije već samo da demonstrira zavisnost Zemlje od kosmičkih faktora.“83 Apokaliptična proročanstva su opšte mesto judeo-hrišćanstva, i po definiciji su se do sada pokazivali netačnim. Da li će se ijedan čitalac ovog članka setiti da se 10. maja 2000. godine u svetu dogodilo išta značajno? Naravno da se ništa nije desilo ni poplave, ni potopi, ni povećana vulkanska aktivnost, ni zemljotresi, ni pomeranja Zemljine kore, niti drastična promena oblika kontinenata. Ono što možemo da uočimo iz ovog odlomka je da V. A. Istarhov zapravo nema pojma kako tačno gravitacija funkcioniše, niti kako rastojanje utiče na istu. Svaki osnovac koji nije bežao sa časova fizike je svestan koliku je glupost V. A. Istarhov napisao. Međutim, ta glupost je iskazana u obliku apokaliptičnog proročanstva, a istorija nas uči da je među ljudskim rodom oduvek bilo kupaca takve buđave robe.

V. A. Istarhov se bavi i strukturom osnovnih čakri, pa tako piše: „Šta označava crna kapica na temenu, koju on [Jevrej] stalno nosi? Kakav je to simbol? Simbol veoma jak. Stvar je u tome, što je za vezu sa kosmičkim silama odgovorna najviša sedma čakra čoveka – Sahasrara. Ona se nalazi upravo na temenu. I ona je kod obrezanog Judeja zatvorena. On je odsečen od kosmosa. Primetimo, uzgred, da je kod katoličkog pape kapica bela.“84 Slovenska religija i hinduizam imaju veliki broj dodirnih tačaka, ali se ipak čakre kao pojam ne mogu naći kod Slovena, a ne mogu se naći ni u judaizmu i pored sveg truda V. A. Istarhova da obred judaizma objasni hinduističkom okultnom praksom. Simpatična je priča o tome kako jarmulka85 odseca vezu čoveka sa Kosmosom preko čakri na vrhu glave. Po V. A. Istarhovu to što Jevreji nose jarmulku je ključan dokaz da su oni „bioroboti“. Interesantno bi bilo saznati da li nošenje šapke ili šubare tokom zime od prosečnog Rusa pravi „biorobota“.

5. Metodologija, ideologija i vašarski trikovi

U poglavlju pod nazivom „Metode hrišćanske, komunističke, „demokratske“ demagogije i manipulisanja“ V. A. Istarhov izlaže metode manipulacije: Prva (nazvati i postaviti etiketu), Druga (skrenuti temu i nadbrbljati) i Treća (tumačiti ili interpretirati).86 Indikativno je da kroz čitavu knjigu možemo lako da pratimo kako V. A. Istarhov upravo sam primenjuje metodologiju koju je opisao. Etiketirani su Jevreji, hrišćani i komunisti; brblja se o svemu i svačemu, nabacuju se tobožnje informacije, kako bi se čitalac našao u čudu i bio prijemčiviji za osnovnu poruku knjige; svetska istorija se tumači proizvoljno, površno i jednostrano, pri čemu se bitne činjenice i kontekst izostavljaju, a neretko se iznose potpune izmišljotine.

„Među neopaganstvom ima mnogo falsifikata. U Moskvi društvo spoznaje Krišne je potpuno pod kontrolom Židova. Moskovski tantrizam je – naravno, jadan masonski falsifikat. Ima mnogo kružoka cionizirane joge, gde se sugerišu ideje: odustajanja od nacionalnosti; svetska vlada; navodne pripadnosti mnogih mahatma masonima. Treba umeti razlikovati svu tu laž.“87, upozorava V. A. Istarhov imajući pri tome pravo – zaista treba da razlikujemo svu tu laž i falsifikate, uključujući i one koju on servira čitaocima ove knjige.

„Hrišćanstvo se bavilo drskim plagijatom i pozajmljivalo je mitove i religiozne ideje odasvud, gde je bilo moguće (uglavnom iz Zoroastrizma). I složilo sve to na jednu gomilu (2). Zahvaljujući tome formirana je masa knjiga na različitim jezicima, raznih autora, raznih perioda, sasvim različite umetničke i istinite vrednosti. Usled toga je nastala eklektička gomila doktrina, loše uzajamno povezanih i potpuno protivrečnih.“88, piše V. A. Istarhov, kritikujući eklekticizam hrišćanstva, iako njemu samom ne samo da ne smeta eklekticizam koji sam predlaže – mešanje slovenskih božanstava sa hinduističkim, egipatskim i judeo-hrišćanskim, uz teologiju koja je prepisana iz avramskih religija, a ne iz slovenske tradicije – taj eklekticizam V. A. Istarhov zastupa kao vrhunski i jedini mogući sistem za ruski narod.

U poslednjem delu knjige, V. A. Istarhov iznosi ideju: „Ne može se biti istovremeno Rus i hrišćanin. Ne može se biti Rus i komunista.“89 Ovakva ideologija nama u Srbiji je dobra poznata, jer smo mnogo puta čuli da „Srbin nije Srbin ako nije pravoslavni hrišćanin.“ od strane hrišćanskih fundamentalista, koji se svesno odriču Srba ateista, Srba sunita, Srba rimokatolika, Srba slovenskih rodnovernih i Srba svih ostalih veroispovesti koje nisu pravoslavno hrišćanstvo. Izjednačavanje veroispovesti i nacionalne pripadnosti je ideologija avramskih religija, a ne slovenskog rodnoverja. Ta ideologija vodi deljenju jednog naroda na više delova, delova koje je lako suprotstaviti jedan drugome, a katastrofalne posledice takve ideologije smo mogli da sami vidimo vidu krvavih, bratoubilačkih građanskih ratova na teritoriji Jugoslavije.

Navodeći reči Adolfa Hitlera, uz usputnu opasku kako je on bio mudriji, V. A. Istarhov kritikuje rusku inteligenciju zbog njenog pozitivnog stava prema sabornosti90. Na ovom mestu V. A. Istarhov se zapravo direktno suprotstavlja jednoj od najvrednijih tekovina slovenskih naroda – plemenskoj demokratiji, samoupravnom društvenom sistemu u kome odluke donosi čitava zajednica, koncenzusom. Dakle, V. A. Istarhov stavove Adolfa Hitlera pretpostavlja slovenskoj kulturi i tradiciji.

V. A. Istarhov baveći se svastikom između ostalog piše i sledeće: „Ideolozi nemačkog nacizma takođe nisu bili nimalo glupi ljudi i nisu tek tako uzeli mnogobožačku svastiku.“91 Podsetimo da su ideolozi nemačkog nacizma obilato koristili i hrišćanski krst kao simbol. Postoje brojne fotografije, koje je Gebelsova propagandna mašinerija rado širila, na kojima je prikazan Adolf Hitler kako posećuje hrišćanske crkve, u društvu crkvenih velikodostojnika, fotografije koje pokazuju Adolfa Hitlera kako uzima učešće u hrišćanskim obredima, fotografije koje pokazuju Adolfa Hitlera okruženog svojim pristalicama – hrišćanskim vernicima. Podsetimo da u svom delu „Moja borba“, Adolf Hitler na više mesta nastupa sa pozicija hrišćanstva92 i da se u više javnih govora koje je održao nalaze izražene hrišćanske ideje i hrišćanska simbolika.93 Privatno je Adolf Hitler o hrišćanstvu govorio i dobro (čak je zamišljao sebe kao Isusa Hristosa)94 i loše, u zavisnosti od situacije i raspoloženja. Uopšteno uzev, odnos nacista prema religiji je bio vrlo kompleksan i u njihovim redovima je bilo ateista, rimokatolika, protestanata, okultista, itd. Sve što V. A. Istarhov uspeva da uradi sa prethodnom tvrdnjom je da poveže drevni simbol, koji je deo i slovenske kulture, sa jednim od najgorih zala u ljudskoj istoriji. Postavimo pitanje zbog čega V. A. Istarhov bira da svastiku, koja je u različitim oblicima čest simbol među slovenskim rodnovernima, poveže baš sa nacističkom upotrebom svastike, a ne sa drugim upotrebama svastike, u đainizmu ili budizmu, na primer, ili u rukotvorinama narodne radinosti slovenskih naroda, ili na nadgrobnim spomenicima slovenskih naroda.

„Hitler je veoma uplašio Židove svojim neopaganstvom.“95, piše V. A. Istarhov. Neko ko je upoznat sa tragičnim događajima tokom Drugog svetskog rata bi pre pomislio da je Hitler Jevreje veoma uplašio koncentracionim logorima, prinudnim radom, krematorijumima, Ciklonom-B96 i drugim dostignućima nacističke zločinačke mašinerije. Dostignućima koje su Rusi i Srbi, a i drugi slovenski narodi gorko osetili na svojoj koži.

„Primetimo uzgred, da je Hitler mnogo toga odlično shvatao i istovremeno pravio najgrublje i nedopustive greške. Propovedao je pobedu arijevske rase i nije znao da su arijevci svi indoevropejci, uključujući Ruse. Za te jednostavne stvari on je saznao tek posle početka rata sa SSSR nakon merenja lobanje ruskih ratnih zarobljenika.“97, piše V. A. Istarhov, želeći da nas ubedi da je Hitler sasvim slučajno i bez zle namere napao slovenske narode, izazivajući time na desetine miliona slovenskih žrtava. Koliko naivnosti treba da ima čitalac da pomisli da je samo bilo potrebno da nacisti premere nekoliko ruskih lobanja, pa da shvate da su i slovenski narodi Indoevropljani. V. A. Istarhov zlodela nacističkih i fašističkih okupatora na teritoriji SSSR pravda time što je SSSR imao komunističku vlast, međutim, ni Poljska ni Čehoslovačka ni Jugoslavija nisu imale boljševičke, niti komunističke vlade pred Drugi svetski rat. Pretpostavljamo da je toliko miliona pobijenih Poljaka i Srba bilo posledica toga što i njihove lobanje nisu bile valjano premerene, a da su Česi bili samo kolateralna šteta.

6. Stav slovenskog rodnoverja

Do sada smo imali prilike da vidimo kakva je ideologija V. A. Istarhova, koju pokušava da upakuje i proda kao stav slovenske religije. Sada razmotrimo koji su zaista pogledi sa pozicija slovenskog rodnoverja. U vezi nacističke ideologije koju V. A. Istarhov veliča imamo jasne primere iz prošlosti. Brojni slovenski rodnoverni su u okviru narodnooslobodilačkih pokreta svojih zemalja dali svoj doprinos odbrani čovečanstva od zla nacizma. Pomenimo rodnoverne Poljake, članove poljske „Zadruge“, čiji su članovi delovali u okviru poljskog narodnooslobodilačkog pokreta, učestvovali u Varšavskom ustanku i bespoštedno se borili protiv nacista. Pomenimo takođe i rodnoverne Ukrajince iz „Reda vitezova boga Sunca“ koji su se takođe borili protiv nacističkih okupatora. Stavove slovenskih rodnovernih danas možemo da sagledamo na primeru zajedničkog saopštenja koje su zajedno izdala dva najveća saveza slovenskih rodnovernih opština na teritoriji Ruske federacije „Savez slovenskih opština slovenske rodne vere“ i „Krug rodnoverne tradicije“ u kome se osuđuje upravo ona ideologija koju između ostalih zastupa i V. A. Istarhov98 kao i članci u glasilima slovenskih rodnovernih udruženja.99 Uostalom, sama slovenska kultura i tradicija slovenskih naroda nam nalaže da se ogradimo od ideologije koju propoveda V. A. Istarhov.

Jan_Stachniuk

Jan Stachniuk, jedan od osnivača Zadruge i poljskog rodnovjerja

UkrainianPagansLogo

Znak ukrajinskoga Reda vitezova Boga Sunca

Treba naglasiti da idejni tvorci ideologija koje V. A. Istarhov simpatiše u svojoj knjizi, nisu imali nimalo laskavo mišljenje o Slovenima, da su ih smatrali nižom rasom, rasom koju treba istrebiti kako bi se napravilo mesta za druge, vrednije rase ili su se zalagali za pretvaranje Slovena u roblje.

Razvoj slovenskog rodnoverja se ne može zasnivati na mržnji prema nekoj drugoj religiji ili nekom narodu. To nema nikakvog smisla. Niti se razvoj slovenskog rodnoverja može zasnivati na korišćenju falsifikata, obmana, podmetanjima svakojake vrste i izmišljotinama koje pojedini autorim plasiraju, a koje su više u skladu sa Nju Ejdž pokretom nego sa predanjem slovenskih naroda. Razvoj slovenskog rodnoverja se može zasnivati samo na pridržavanju etike slovenske religije i pažljivom i predanom istraživanju slovenskog narodnog predanja, pisanih i materijalnih izvora. Slovensko rodnoverje nije, niti može biti pribežište za one ljude kojima je potreban društveno prihvaćen sistem iza koga mogu da se zaklone i neometano propagiraju ekstremističke stavove, predstavljajući svoje lične ideologije kao tobožnji stav čitave religije, kulture i tradicije slovenskih naroda. Slovenska etnička religija je starija od svih avramskih religija i kao što u toj davnoj starini nije nastala na osnovu mržnje prema drugim religijama i narodima, tako ni danas slovensko rodnoverje, kao obnova slovenske religije, nije bazirano na rasnoj, verskoj i nacionalnoj netrpeljivosti. Dovoditi jedno u vezu sa drugim znak je ili potpunog nepoznavanja i nerazumevanja slovenske religije ili pokušaja da se slovensko rodnoverje zloupotrebi za neke mračne ciljeve ili namere da se slovensko rodnoverje diskredituje, tako što će biti povezano za ideologijama koje su, da ironija bude veća, najviše zla i najveću štetu nanele upravo slovenskim narodima. Tako i ova knjiga nije pisana iz ugla slovenske etničke religije, niti propagira stavove slovenskog rodnoverja i veoma će pogrešiti svako ko tako misli i ko se u analizi slovenskog rodnoverja poziva na V. A. Istarhova, ali i na druge njemu slične autore. Još će više pogrešiti onaj ko na osnovu knjige „Udar ruskih bogova“ pomisli da bi slovensko rodnoverje bilo dobro zaleđe za ispoljavanje verske, rasne i nacionalne netrpeljivosti prema bilo kojoj grupi ljudi. Ljudi koji tako misle obično znaju vrlo malo ili nimalo o slovenskoj etničkog religiji i u privatnom životu niti praktikuju obrede slovenskih naroda, niti se pridržavaju etičkih normi slovenske religije, već se samo u javnosti deklarativno predstavljaju kao slovenski rodnoverni.

7. Zaključak

Ciljna grupa knjige „Udar ruskih bogova“ je populacija koju čine nezadovoljni, mladi, nedovoljno obrazovani pojedinci, kao i oni koji su razočarani u avramske religije ili su nastrojeni protiv njih. Te je osobe lako prevariti, podvaliti im i servirati im falsifikate, izmišljotine i nakaradna tumačenja. Njih je lako obmanuti, jer nemaju niti dovoljno znanja da sami uhvate V. A. Istarhova u laži, niti umeju sami da istraže istinitost tvrdnji koje on iznosi, niti imaju dovoljno razvijeno kritičko mišljenje da ga uhvate u kontradikciji.

V. A. Istarhov pokušava čitaoca da ubedi da će ukoliko počne da besomučno mrzi Jevreje, odmah postati veoma inteligentna osoba, osoba čiji će koeficijent inteligencije magično, preko noći, postati visok, a ta će osoba moći sebe smatrati ravnoj najpoznatijim ličnostima ljudske istorije. Moderna nauka, po V. A. Istarhovu ništa ne zna, tako da se njegovi poklonici, koji su po pravilu neobrazovani, ne trebaju stideti što su neznalice. Ko god misli da je u knjizi našao nešto novo, što do sada nije znao je ili u ozbiljnoj zabludi ili ima ozbiljnih rupa u svom znanju.

„Ideologija nacizma – to je udarac paganskih Bogova po judohrišćanstvu, komunizmu i cionizmu.“100 i „Hitler – to je udarac paganskih Bogova po judohrišćanstvu, komunizmu i cionizmu.“101, pri kraju knjige iznosi V. A. Istarhov, jasno otkrivajući šta stoji iza naslova njegove knjige „Udar ruskih bogova“ i koju ideologiju zastupa. To je pokušaj da se slovenska religija izjednači sa nacizmom, da se slovenska mitologija, kultura i tradicija i predanje, običaji i obredi slovenskih naroda asocijativno povežu sa genocidom, etničkim čišćenjem, totalitarizmom, nacizmom i fašizmom. Tu leži i odgovor na pitanje s početka članka: „Koga udaraju Istarhovljevi bogovi?“ – udaraju upravo slovensko rodnoverje, diskreditujući slovensku religiju prikazujući je kao ideologiju koja ima mnoge dodirne tačke sa nacizmom. Taj isti argument koriste judeo-hrišćanski fundamentalisti i militantni ateisti antislovenske orijentacije, kada kritikuju slovensko rodnoverje, a V. A. Istarhov im poslušno obezbeđuje municiju za njihove napade.

V. A. Istarhov koristi argumentaciju militantnog ateizma u kritici judeo-hrišćanstva, argumentaciju fundamentalističkih pravaca hrišćanstva i islama za kritiku judaizma i argumentaciju judeo-hrišćanstva i nacizma za kritiku komunizma. Kao u dečijoj igri „papir-kamen-makaze“, V. A. Istarhov prelazi sa jednog na drugi, pa na treći ugao posmatranja. Ono što treba uočiti je da ni u jednom trenutku, V. A. Istarhov ne zauzima poziciju slovenske religije.

Neupućeni čitalac posle čitanja „Udara ruskih bogova“ lako će steći utisak da su antijudaizam i antihrišćanstvo ne samo osnovna, već i skoro jedina odlika slovenske religije. V. A. Istarhov svesno gradi taj utisak od prve do poslednje rečenice svoje knjige. On računa na sve one ekstremiste koji umeju samo da mrze i kojima je da bi opravdali svoju mržnju neophodno neko zaleđe, ideologija ili religija. Tim ljudima V. A. Istarhov nudi slovensku religiju kao moguće zaleđe, istovremeno svima ostalima predstavljajući slovensku religiju kao religiju ljudi koji mrze sve što je različito, pojedinaca koji su u kontradikciji sami sa sobom, koji ne znaju ni u šta tačno veruju i koji moraju da se poštapaju pozajmicama i krađama iz drugih religija.

Deo ovog teksta na prvi pogled može izgledati kao odbrana judeo-hrišćanstva. Ovo je posledica toga što V. A. Istarhov pokušava da antijudaizam i antihrišćanstvo predstavi kao, ako ne jedinu, a ono bar kao osnovnu odliku slovenskog rodnoverja. Namera autora je bila da se prikaže koliko se V. A. Istarhov obilato služi falsifikatima i podmetanjima, a ne da se brani ijedna druga religija do etnička religija Slovena.

Deo knjige koji se odnosi na tumačenja događaja iz svetske istorije nije obrađivan, jer bi bilo potrebno svako tumačenje detaljno pobijati, uz navođenje ukupnog konteksta konkretnog događaja, kao i stručne literature vezane za dati događaj. Tako nešto bi bilo previše zametno, a time bi se i čitalac ovog teksta bezrazložno opteretio. Jasno je pokazana metodologija kojom se V. A. Istarhov služio pri pisanju cele knjige i njegovo tumačenje istorijskih događaja je napravljeno istom metodologijom.

Ne treba preporučiti da se knjiga „Udar ruskih bogova“ ne čita. Ko ima dovoljno vremena da ga baca uludo slobodan je da čita šta god poželi, pa i ovu knjigu. Treba preporučiti da se navodi iz knjige samostalno provere i da se ono što V. A. Istarhov naziva „informacijama“ sagleda kritički i analitički. Ono što se mora naglasiti je da V. A. Istarhov ne iznosi nijedan jedini stav u čitavoj knjizi iz pozicije slovenskog rodnoverja, već da etničku slovensku religiju koristi, zapravo zloupotrebljava, radi promovisanja svoje ekstremističke ideologije. Stoga je ovaj tekst pravilno nazvan „Koga udaraju Istarhovljevi bogovi?“, jer stavovi koje V. A. Istarhov iznosi su njegovi sopstveni i nisu stavovi slovenskog rodnoverja, niti se sa slovenskim rodnoverjem mogu povezati, bez obzira koliko puta V. A. Istarhov tvrdi da je knjiga napisana iz ugla mnogoboštva. Naprotiv, u najvećem delu stavovi V. A. Istarhova su upravo suprotni slovenskoj etničkoj religiji.

 

Bilješke

1. “Arhangelьskaя prokuratura priznala эkstremistkoй knigu Istarhova "Udar russkih bogov"“, Interfaks, 19. mart 2009.

2. Istarhov V. A., Udar ruskih bogova, Moskva 2000., prevod mr Radovan Trajković, iz predgovora prvom izdanju, str. 2. Ovaj i svi ostali citati iz knjige su preuzeti iz prevoda mr Radovana Trajkovića, a iz praktičnih razloga odabrana je numeracija stranica prema elektronskom izdanju koje je najzastupljenije u Srbiji.

3. Istarhov, 4.

4. Jacanović D., Srpsko kalendarsko znanje u epskoj narodnoj poeziji, Centar za mitološke studije Srbije, Rača, 2000.

5. Belaj V., Hod kroz godinu, Tehnička knjiga, Zagreb, 2. izdanje, 2007.

6. Istarhov, 9.

7. Istarhov, 10.

8. Istarhov, 31.

9. Istarhov, 32.

10. Robert M. Grant, The Mystery of Marriage in the Gospel of Philip., Vigiliae Christianae 15.3 (September 1961:129-140).

11. William E. Phipps, Was Jesus married?: The distortion of sexuality in the Christian tradition, Harper & Row, 1970

12. Istarhov, 35.

13. Istarhov, 42.

14. Istarhov, 47.

15. Maluf A., Krstaški ratovi u očima Arapa, Laguna, Beograd, 2006., str. 55-75

16. Istarhov, 53.

17. Istarhov, 58.

18. Istarhov, 242.

19. Istarhov, 60.

20. Istarhov, 60.

21. Istarhov, 61.

22. Istarhov, 73.

23. Istarhov, 76.

24. Istarhov, 76.

25. Fraza „crno plemstvo“ (eng. black gentry) se odnosi na špekulante, crnoberzijaše, monopoliste i ratne profitere.

26. „but I am under no apprehension of a capital injury from ay other source than that of the continual depreciation of our Money. This indeed is truly alarming, and of so serious a nature that every other effort is in vain unless something can be done to restore its credit. …. Where this has been the policy (in Connecticut for instance) the prices of every article have fallen and the money consequently is in demand; but in the other States you can scarce get a single thing for it, and yet it is with-held from the public by speculators, while every thing that can be useful to the public is engrossed by this tribe of black gentry, who work more effectually against us that the enemys Arms; and are a hundd. times more dangerous to our liberties and the great cause we are engaged in.“, pismo upućeno Edmundu Pendeltonu, 1. 11. 1779. i

„It gives me very sincere pleasure to find that there is likely to be a coalition … so well disposed to second your endeavours in bringing those murderers of our cause (the monopolizers, forestallers, and engrossers) to condign punishment. It is much to be lamented that each State long ere this has not hunted them down as the pests of society, and the greatest Enemys we have to the happiness of America. I would to God that one of the most attrocious of each State was hung in Gibbets upons a gallows five times as high as the one prepared by Haman. No punishment in my opinion is too great for the Man who can build his greatness upon his Country's ruin.“, pismo upućeno Džozefu Ridu, 12.12.1778.

27. Istarhov, 76.

28. Theodor Fritsch, Handbuch der Judenfrage, 1944, 49. izdanje, str. 262

29. Klautke, E., Theodor Fritsch (1852-1933): the 'Godfather' of German Antisemitism., poglavlje u knjizi: Haynes, R., Rady, MC, (eds.) In the Shadow of Hitler: Personalities of the Right in Central and Eastern Europe. (str. 73 – 88), I. B. Tauris: London, 2011.

30. “And verily We gave the Children of Israel the Scripture and the Command and the Prophethood, and provided them with good things and favored them above (all) peoples;“, Sura 45, ajet 16, prevod sa arapskog jezika na engleski Marmadjuk Pikthol

31. “O Children of Israel! Remember My favor wherewith I favored you and how I preferred you to (all) creatures.“, Sura 2, ajet 47, prevod sa arapskog jezika na engleski Marmadjuk Pikthol.

32. Istarhov, 12.

33. Istarhov, 349.

34. Istarhov, 94.

35. “Then, when the sacred months have passed, slay the idolaters wherever ye find them, and take them (captive), and besiege them, and prepare for them each ambush. But if they repent and establish worship and pay the poor due, then leave their way free. Lo! Allah is Forgiving, Merciful.“, Sura 9, ajet 5, prevod sa arapskog jezika na engleski Marmadjuk Pikthol

36. Istarhov, 76.

37. Pun citat glasi: “Reason is the greatest enemy that faith has: it never comes to the aid of spiritual things, but – more frequently than not -struggles against the divine Word, treating with contempt all that emanates from God.“, Tischreden, 353., 1569.

38. Istarhov, 76-77.

39. Istarhov, 77.

40. “Your holiness will pardon the liberty taken by one of the lowest of the faithful, though a zealous admirer of virtue, of submitting to the head of the true religion this performance, written in opposition to the founder of a false and barbarous sect. To whom could I with more propriety inscribe a satire on the cruelty and errors of a false prophet, than to the vicar and representative of a God of truth and mercy? Your holiness will therefore give me leave to lay at your feet both the piece and the author of it, and humbly to request your protection of the one, and your benediction upon the other; in hopes of which, with the profoundest reverence, I kiss your sacred feet.“, odlomak iz pisma koje je Volter uputio papi Benediktu XIV, pisano u Parizu 17.8.1745. godine.

41. Istarhov, 77.

42. Boller, P. F., John G. They Never Said It: A Book of Fake Quotes, Misquotes, and Misleading Attributions. New York: Oxford University Press, 1989.

43. Pelley, W. D., (editorial) Did Benjamin Franklin Say this About the Hebrews? Liberation, Vol 5, No.24., 3.2.1934.

44. Istarhov, 77.

45. “Buonaparte a fait publier une proclamation, dans laquelle il invite les juifs de l'Asie et de l'Afrique à venir se ranger sous ses drapeaux, pour rétablir l'ancienne Jérusalem; il en a déjà armé un grand nombre, et leurs bataillons menacent Alep.“, Le Moniteur Universel, 22. 5. 1799.

46. “My primary desire was to liberate the Jews and make them full citizens. I wanted to confer upon them all the legal rights of equality, liberty and fraternity as was enjoyed by the Catholics and Protestants. It is my wish that the Jews be treated like brothers as if we were all part of Judaism. As an added benefit, I thought that this would bring to France many riches because the Jews are numerous and they would come in large numbers to our country where they would enjoy more privileges than in any other nation. Without the events of 1814, most of the Jews of Europe would have come to France where equality, fraternity and liberty awaited them and where they can serve the country like everyone else.“, Napoleon Bonaparta u odgovoru dr. O'Meari, svom ličnom lekaru, 10. 11. 1816.

47. Weider, B., Napoleon and the Jews, International Congress of the International Napoleonic Society, Allessandria, Italy, June 21-26, 1997

48. Istarhov, 77.

49. Walker A., Franz Liszt: The final years, 1861-1886, Cornell University Press, 1997.

50. Istarhov, 77.

51. Istarhov, 77-78.

52. Istarhov, 305.

53. Istarhov, 248.

54. Ingrid D. Rowland, Giordano Bruno: Philosopher / Heretic, University of Chicago Press, 2009.

55. Karen Silvia de León-Jones, Giordano Bruno and the Kabbalah: Prophets, Magicians, and Rabbis, Yale University Press, 1997.

56. Giordano Bruno, The Cabala of Pegasus, translated and annotated by Sidney L. Sondergard and Madison U. Sowell, Yale University Press, 2002.

57. Istarhov, 203.

58. Asov A.I. Russkie vedы, Zvezdnaя kniga Kolяdы, Vologda, 1996.; Asov A.I. Mifы i legendы drevnih slavяn, Moskva, „Nauka i religiя“, 1998.; Asov A. I., Atlantы, Arii, Slavяne, Moskva, „Aleteйa“, 1999.

59. Demin V. N., Taйnы russkogo naroda, „Veče“, Moskva, 1997.; u knjizi se, između ostalih, iznosi tvrdnja da ruski narod postoji već 18 miliona godina.

60. Gruško E.A., Medvedev Ю.M. Slovarь vsemirnoй mifologii, Nižniй Novgorod, „Bratья slavяne“, 1997.

61. Asov A.I. Russkie vedы, kniga Velesa, Moskva, 1997.; ne ulazimo u pitanje autentičnosti „Velesove knjige“, već samo ističemo da je pitanje te knjige veoma sporno u naučnoj zajednici i da se oko nje još uvek vode brojne rasprave.

62. Istarhov, 147.

63. Istarhov, 366.

64. New Age, eng. Novo doba je naziv za čitav niz društvenih i verskih pokreta nastalih u SAD od 1969. godine naovamo, koje odlikuje eklektički pristup religiji, pseudonauka, opsesija misterijama kao što su NLO-i i sl.

65. Istarhov, 207.

66. Istarhov, 209.

67. Istarhov, 209.

68. Istarhov, 210.

69. Istarhov, 212.

70. Istarhov, 212.

71. Istarhov, 212.

72. Istarhov, 217.

73. Istarhov, 213.

74. Istarhov, 214.

75. Istarhov, 214.

76. Znayenko, T. M., "On the concept of Chernobog and Bielbog in Slavic Mythology", International Colloquium on the origins of Slavic culture, Sorbonne, December 1987., Slavica Iaponica, Hokaido University, No. 11. 1993.

77. Istarhov, 215.

78. Istarhov, 215.

79. Istarhov, 215.

80. Istarhov, 222.

81. Rыbakov B. A., Kalendarь IV v. iz zemli polяn., „Sovetskaя arheologiя“, 1962., № 4.

82. Istarhov, 214.

83. Istarhov, 228.

84. Istarhov, 112.

85. Kapica koja je deo tradicionalne judaističke muške nošnje. Različiti pravci judaizma propisuju različita pravila za nošenja jarmulke, ali se ona najčešće nosi samo tokom molitvi u hramu.

86. Istarhov, 180-181.

87. Istarhov, 227.

88. Istarhov, 243.

89. Istarhov, 336.

90. Istarhov, 119.

91. Istarhov, 147.

92. Hitler, A., Mein Kampf, New York: Mariner Books, 1999., pp. 65, 119, 152, 161, 214, 375, 383, 403, 436, 562, 565, 622, 632-633.

93. Baynes, N. H., The Speeches of Adolf Hitler: April 1922-August 1939., New York: Howard Fertig., 1969., pp. 19-20, 37, 240, 370, 371, 375, 378, 382, 383, 385-388, 390-392, 398-399, 402, 405-407, 410, 1018, 1544, 1594.

94. Toland J., Adolf Hitler: The Definitive Biography, Doubleday, 1976., p. 143

95. Istarhov, 227.

96. Ciklon-B je bio komercijalni pesticid na bazi cijanida zloglasan po tome što je tokom nacističkog perioda korišćen u gasnim komorama koncentracionih logora za masovno ubijanje ljudi.

97. Istarhov, 200.

98. O podmenah ponяtiй v яzыke i istorii slavяn i o psevdoяzыčestve, Oficialьnoe zaяvlenie Kruga Яzыčeskoй Tradicii i Soюza Slavяnskih Obщin Slavяnskoй Rodnoй Verы, 25.12.2009.

99. Fedosov V. K., Adeptы rusofobii: ot Gerclя do Gorbačёva, Яrь, №2(10), Sankt-Peterburg, 2006., str. 11

100. Istarhov, 302.

101. Istarhov, 376.

 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *