Kvalifikacija slavenskog rodnovjerja u stručnoj literaturi – neopaganizam ili etnička religija

Dosadašnja praksa pokazala je da se slavensko rodnovjerje u stručnoj literaturi kvalificira i klasificira na neodgovarajući način. Brojni autori previđaju osnovna pravila znanstvene metode i proizvoljno kvalificiraju slavensko rodnovjerje na osnovi nedovoljne količine podataka. Ovaj rad srpskog autora Milana Petrovića iz Svevlada pokušaj je da se ukaže na metodološke probleme u stručnoj literaturi vezanoj za slavensko rodnoverje i predlože koraci koji bi vodili ka rješenju tih problema. Kroz razmatranje publikacija o slavenskom rodnovjerju više različitih autora ukazano je na neadekvatnost kvalificiranja slavenskog rodnovjerja terminima koju nisu jednoznačni i loše su definirani. Naglasak rada je na terminološkim nedostacima stručne literature. Slavensko rodnovjerje je postalo zgodno mjesto da se bez posljedica i uz malo truda stvara karijera pisanjem članaka na granici senzacionalizma, bez terenskog rada, korištenjem zastarjelih podataka ili čak izmišljanjem podataka. Uklanjanje terminoloških nedostataka rješilo bi ove i druge probleme koji postoje u pristupu stručne literature o slavenskom rodnovjerju. Za navedene probleme predložena su jednostavna i svrsishodna rješenja.

Članak je u cjelosti preuzet sa portala Svevlad na izvornom jeziku, srpskome, bez izmjena.

Piše: Milan Petrović

1. Uvod

Cilj svakog naučnog dela, bilo da je reč o članku, studiji ili knjizi je da čitaocu (koji može biti stručnjak u polju kojim se dato naučno delo bavi ili laik, koji samo želi da se bliže obavesti o tom polju) objektivno prenese rezultate istraživanja, eksperimenta, sinteze ili analize na jasan i jednozačan način, pri čemu je čitalac (ili bi bar trebalo da bude) obavešten i o manjkavostima i ograničenjima datog dela. U domaćoj (srpskoj) literaturi se za slovensko rodnoverje po pravilu koristi izraz neopaganizam, kao odrednica, a često i kao sam naziv.[1] Sličan je slučaj i sa literaturom na drugim slovenskim jezicima (ruskom,[2],[3],[4],[5],[6] slovenačkom,[7] itd.) U literaturi na engleskom jeziku situacija je još drastičnija – dok se s jedne strane obeshrabruje upotreba izraza neopaganizam i izrazi kao što su su moderni paganizam i savremeni paganizam imaju sve veću potporu naučne zajednice, sa druge strane pojedini autori insistiraju na tome da slovensko rodnoverje nazivaju slovenskim neopaganizmom (eng. Slavic Neopaganism) u smislu sinonima, te imamo situaciju da u slovensko rodnoverje trpaju svakakve religije i kultove, koji čak nemaju nikakve veze sa Slovenima.

Imajući u vidu na početku navedeni cilj, razmotrićemo svrsishodnost i opravdanost korišćenja izraza kao što su paganizam, neopaganizam, savremeni paganizam, moderni paganizam u radovima koji obrađuju fenomen slovenskog rodnoverja, kao i moguće alterantive ovim izrazima kao što su etnička religija i rodna vera. Analizom značenja definicija datih izraza biće pokazano da je u stručnim radovima nesvrsishodno označavati slovensko rodnoverje kao paganizam ili njemu srodnim ili izvedenim pojmovima.

2. Paganizam i sinonimi – odrednice ili uvrede?

Paganizam od lat. pagus, pagani (u značenju: seosko imanje, seljak, žitelj ruralnih krajeva) je izraz koji je nastao i pre pojave hrišćanstva. Izrazom pagan su nazivani oni zemljoradnici koji nisu služili vojsku. U ovom značenju je izraz pagan korišćen od II-I veka pre nove ere, pa sve do prve polovine IV veka nove ere, kada hrišćanstvo, koje se prvenstveno širilo u centrima finansijske i političke moći, tj. gradovima, postaje priznata religija u Rimskom carstvu. Kako je seosko stanovništvo po pravilu ostajalo odano veri svojih predaka, to je nekadašnji izraz za zemljoradnike (u tekstovima hrišćanskih autora) postao odrednica za veroispovest drugačiju od hrišćanstva. Ovaj izraz se najviše koristi u germanskim i romanskim jezicima.

Međutim, definicija samog pojma „paganizam“ postoji koliko ima autora – svaki ima neku svoju definiciju. Tako paganizam može da se odnosi na mnogobožačke, etničke religije onih delova Evrope i Severne Afrike koji su bili pod vlašću Rimskog carstva (grčku, rimsku, egipatsku, itd.) koje su nastale pre hrišćanstva;[8] može označavati sve evropske mnogobožačke, etničke religije koje su nastale pre hrišćanstva (grčku, rimsku, germansku, galsku, slovensku, nordijsku, keltsku, prusku, litvansku, itd.); prema „Katoličkoj enciklopediji“ (Catholic Encyclopedia) paganizam označava „sve religije sem jedne prave koju je otkrio Gospod i, u užem smislu, sve religije sem hrišćanstva, judaizma i islama.“, a koristi se i kao sinonim za mnogoboštvo;[9] Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše paganizam kao „one religije koje ne spadaju u glavne svetske religije; pežorativno – onaj koji nije hrišćanin“;[10] Merijam-Vebster (Merriam-Webster) rečnik američkog engleskog jezika definiše pagane kao „1: heathen;a naročito: sledbenik mnogobožačke religije (kao u starom Rimu); 2: onaj ko ima malo ili nimalo vere i koji se odaje seksualnim užicima i užitku u materijalnom: osoba koja nije religiozna ili hedonista“;[11] u Kur’anu se paganima nazivaju sledbenici arapske etničke religije, za razliku od „ljudi od Knjige“ (muslimani, hrišćani i judaisti);[12] „Leksikon stranih reči i izraza“ paganizam definiše kao „neznaboštvo, mnogoboštvo (izraz nastao po tome što se neznaboštvo najduže zadržalo po selima“;[13] pojedine definicije paganizma uključuju ili isključuju hinduizam, đainizam, tengrizam, budizam ili neke druge istočnjačke religije. Pojedine definicije se ograničavaju samo na Evropu, druge na Evropu i Severnu Ameriku, a neke opet uključuju i afričke narodne religije i verovanja; neke definicije paganizma uključuju samo mnogobožačke religije; pojedine definicije paganizma uključuju i nereligiozni ateizam, itd. Isak Bonevic (Isaac Bonewits)b pri definisanju paganizma kaže sledeće: „Rani rimski hrišćani su koristili da se drže svoje stare vere duže nego žitelji gradova, i na osnovu toga što mnogobošci nisu bili voljni da pristupe „vojsci našeg Gospoda“. Tokom vekova, reč „pagan“ je postala obična uvreda, koju su hrišćani primenjivali na monoteističke sledbenike islama (i obratno), protestanti i rimokatolici međusobno, dok je postupno dobijala konotaciju „lažne religije i njenih sledbenika“. Početkom XX veka, osnovno značenje reči je postala mešavina ateiste, agnostika, hedoniste, nereligioznog, itd. (kada se odnosi na obrazovanog, belog, heteroseksualnog muškarca, evropskog, ali ne keltskog porekla) i „neuki divljak i/ili perverznjak (kada se odnosi na sve ostale na planeti).“[14] Majkl Jork (Michael York) pod izrazom „paganizam“ podrazumeva nestale vere prehrišćanske Evrope, žive domorodačke religije, moderne religije kao što su hinduizam i šinto i nove religiozne pokrete savremenog paganizma.[15]c Aitamurto pod paganizmom smatra „religiju prirode orijentisanu ka zemlji, koja slavi različitost i tako promoviše etničku toleranciju“.[16] Kada piše o religiji Slovena Spasoje Vasiljev koristi izraz neznabožačka vera (sic!), što je vrlo zanimljivo, imajući u vidu da Vasiljev naširoko razmatra različite bogove i boginje Slovena.[17] Bojan Jovanović (pišući sa pozicija pravoslavnog hrišćanstva) ukazuje da paganizam nije dovoljno definisan pojam, ali i uvodi pojam „posthrišćansko paganstvo“, kojim ističe pojavu da se u povoljnim prilikama paganizam iznova javlja kod prethodno hristijanizovanog stanovništa i na osobinu paganizma da se javlja diskontinuirano, čak i posle perioda potiskivanja.d Jovanović određenost pojma paganizam vezuje za konkretnu primenu, primećujući da taj pojam ima različita značenja u zavisnosti od relije na koju se primenjuje, kao i da se određenjem tog pojma sa stanovišta hrišćanstva gube razlike koje postoje između religija okarakterisanih kao paganske.[18]

U germanskim jezicima izrazu „pagan“ odgovara eng. heathen, nem. heide, hol. heiden, od staroengleskog hæðen, staronordijskog heiðinn, starovisokonemačkog heidan – a od gotskog haiþno, što je moguće prevod latinskog paganus u smislu „žitelj ruralnih krajeva“.e Definicije ovog pojma redovno uključuju i opasku da je reč o pogrdnom izrazu, pa tako Oksfordski rečnik engleskog jezika sem napomene da je reč o pogrdnoj reči i objašnjenja da je u pitanju „osoba koja ne pripada uobičajenim religijama (naročito hrišćanstvu, judaizmu ili islamu)“ dodaje i sledeće: „nekulturna osoba; osoba kojoj nedostaju moralni principi“;[19] dok Merijam-Vebster rečnik američkog engleskog jezika piše „čudan, necivilizovan“ i „1. nepreobraćeni pripadnik naroda koji ne priznaje biblijskog boga; 2. necivilizovana ili nereligiozna osoba“.[20] Naglašavamo da je reč o sinonimu izrazu „pagan“. Zanimljiva je situacija u ruskom jeziku, u kome se kao analog izrazu paganizam koristi izraz „jezičestvo“ (rus. яzыčestvo), od crkvenoslovenskog ıả – narod, rod, pleme. Ovaj izraz odgovara grčkom εθνοί, odnosno latinskom gentilis. Izraz je umnogome precizniji od izraza paganizam, jer ukazuje na etničku, narodnu odrednicu verovanja. Lako se uviđa da ne postoji jedna jasna i jednoznačna definicija pojma paganizam (i njegovih sinonima) i da taj pojam umnogome varira u odnosu na region i vreme, a često i u odnosu na veroispovest autora definicije. Uočava se da je termin paganizam, u smislu određenja veroispovesti, prvobitno definisan iz ugla jedne konkretne religije i njenog verskog, dogmatskog učenja. Na više mesta se paganizam definiše kao nedostatak religioznosti – što, po definiciji, diskvalifikuje ovaj termin za primenu u stručnim radovima koji se tiču religije. Ne treba zanemariti ni to da izraz „paganizam“ vrlo često ima pežorativno značenje. U nauci – gde bi svakom fenomenu trebalo pristupati bez predrasuda, sa naglaskom na objektivnost – nedopustivo je jednu religiju definisati na osnovu dogmatskih stavova druge religije, koja pri tome ime istoriju neprijateljstva i sukoba sa datom religijom. Iz navedenih razloga etnolozi (i drugi stručnjaci koji se bave istraživanjem religija) izbegavaju da koriste izraz paganizam i njemu srodne termine. Umesto njega koriste preciznije izraze kao što su mnogoboštvo (politeizam), totemizam, animizam, etnička religija i sl. (u zavisnosti od konkretne religije koju obrađuju).

3. Neopaganizam i srodnici – sto ljudi, sto ćudi

Dodavanjem prefiksa „neo-“ (gr. νέος – nov, mlad) na nejasno i neprecizno definisan pojam paganizam, nastao je izraz neopaganizam – pojam koji je još slabije definisan i još manje precizan od svog prethodnika. Ovaj izraz je prvi put upotrebljen 1868. godine.f

Oksfordski rečnik britanskog engleskog jezika definiše neopaganizam kao „moderni religiozni pokret koji uključuje verovanja i obredne prakse tradicija izvan velikih svetskih religija, naročito one iz prehrišćanskeg Evrope i Severne Amerike“,[21] a Oksfordski rečnik američkog engleskog jezika dodaje i sledeće objašnjenje: „neopaganizam je veoma raznovrsna mešavina drevnih i modernih elemenata, u kojoj obožavanje prirode (pod uticajem modernih zaštitara životne sredine) često igra glavnu ulogu. Drugi uticaji uključuju šamanizam, magijske i okultne tradicije i radikalnu feminističku kritiku hrišćanstva.“;[22] Merijam-Vebster rečnik američkog engleskog jezika neopagane definiše kao „osobe koje praktikuju savremene oblike paganizma (kao što je Vikah)“;[23] „Leksikon stranih reči i izraza“ neopaganizam definiše kao „novo neznaboštvo, pokušaj da se stara neznabožačka verovanja obnove i da zamene hrišćansku religiju“.[24]

U literaturi na ruskom jeziku analog neopaganizmu je kovanica neoяzыčestvo. I ovaj izraz, sasvim očekivano, ima onoliko definicija koliko ima autora. Neke od njih su i definicije Viktora Šnireljmana (Viktor Šnirelьman) „opštenacionalna religija, koju je veštački napravila gradska inteligencija iz fragmenata drevnih lokalnih verovanja i obreda u cilju preporoda «nacionalne duovnosti»“;[25] Alekseja Gajdukova (Alekseй Gaйdukov) „skup religioznih, parareligioznih, društveno-političkih i istorijsko-kulturnih udruženja i pokreta, koji se vode prehrišćanskim verovanjima i kultovima, obredima i magijskim praksama, zainteresovani za njihov preporod i rekonstrukciju“[26] i Aleksandra Gurka (Aleksandr Gurko) „nove religije, konstruisane na osnovu mnogobožačkih verovanja u cilju iznalaženja novog etničkog identiteta i/ili radi razvoja novog ideološkog sistema“.[27] Interesantno je primetiti da sva tri navedena autora slovensko rodnoverje posmatraju kao religiju koja je nastala krajem XX veka u Rusiji i Ukrajini, pri čemu tendenciozno pod slovensko rodnoverje podvode i one verske pokrete koji sa istim nemaju veze, kao što je na primer inglizam.i[28] Nije neobično ni da neki od autora, koji su naročito kritički prema slovenskom rodnoverju, falsifikuju podatke koje iznose u svojim radovima, kao što je slučaj sa Šnireljmanom, te imamo slučajeve izmišljanja mitova o slovenskom rodnoverju od strane dela naučne zajednice.[29] Pokazuje je se da ovi autori u svom radu značajno odstupaju od naučne metodologije, te to treba imati u vidu kada se razmatraju i koriste definicije koje daju. U pokušaju da uvede kakav-takav red u kakofoniju postojećih definicija paganizma i neopaganizma, Isak Bonevic je uveo nove pojmove:

paleopaganizam„izvorne, mnogobožačke, vere okrenute prirodi u plemenskoj Evropi, Africi, Aziji, Amerikama, Okeaniji i Australiji, koje su bile praktikovane (ili u retkim slučajevima se još uvek praktikuju) kao netaknuti sistemi verovanja. Od takozvanih „velikih svetskih religija“, hinduizam (pre dolaska islama u Indiju), taoizam i šinto, na primer, spadaju u ovu kategoriju.“,

mezopaganizam„opšti izraz za razne organizovane i neorganizovane pokrete, začete kao pokušaji rekonstrukcije, obnove i nastavka onoga što su njihovi autori smatrali da su najbolji aspekti paleopaganskih načina njihovih predaka (ili prethodnika), ali koji su pod jakim uticajem (slučajno, namerno i/ili nevoljno) koncepata i praksi monoteističkih, dualističkih ili neteističkih pogleda na svet zoroastrizma, judaizma, hrišćanstva, islama ili ranog budizma. Primeri mezopaganskih sistema verovanja uključuju slobodno masonstvo, rozenkrojcerizam, teozofiju, spiritualizam, itd., kao i one oblike druidizma koji su pod uticajem navedenih pokreta, mnoge vere afričke dijaspore (kao što su haićanski vudu, santerija, kandomble, itd.), sikizam, više sekti hindiuzma na koje su uticali islam i hrišćanstvo, mahajana budizam, religija i filozofija teleme Alistera Kroulija, odinizam (neki pravci nordijskog paganizma), većina „porodičnih tradicija“ veštičarstva (one koje nisu u potpunosti lažirane), i većina ortodoksnih (tj. „britanskih tradicionalnih“) denominacija Vike.“. Bonevic je takođe redefinisao pojam

neopaganizam„opšti izraz za razne organizovane i (uglavnom) neorganizovane pokrete, začete od oko 1960. godine (iako imaju korene u literaturi koji sežu do polovine XIX veka) kao pokušaji rekonstrukcije, obnove i nastavka onoga što su njihovi autori smatrali da su najbolji aspekti paleopaganskih načina njihovih predaka (ili prethodnika) stopljeni sa modernim humanističkim, pluralističkim i inkluzionim idealima, dok se svesno trude da što je moguće više eliminišu uticaje tradicionalnog monoteizma Zapada, dualizma i puritanizma na njihove pokrete. Osnovna neopaganska verovanja uključuju mnoštvo božanstava svih polova, shvatanje tih božanstava istovremeno kao imanentna i transcendentana, posvećenost svesti o životnoj sredini i voljnost da se izvode magijski i spiritualni rituali radi pomoći sebi i drugima. Primeri neopaganizma uključuju Crkvu svih svetova, većinu heterodoksnih tradicija Vike, druidizam kako ga praktikuju Družina druida (Ár nDraíocht Féin, eng. A Druid Fellowship), Hendžj Keltrije (Henge of Keltria), neki pravci nordijskog paganizma i neke oblici budizma čiji vernici sebe nazivaju „budističkim paganima“. Izraz neopaganizam je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina popularisao Oberon Zel (Oberon Zell), osnivač Crkve svih svetova.k“[30] Primetimo da Bonevic nigde ne pokazuje da je uopšte svestan postojanja slovenskog rodnoverja i uopšte obnove prehrišćanskih religija jugoistočne, centralne i istočne Evrope.

Može se lako uočiti da (kao i u slučaju paganizma i njegovih sinonima) ne postoji jedna jasna i jednoznačna definicija pojma, već svaki autor daje svoju definiciju u skladu sa svojim znanjem, iskustvom i afinitetima. Često se dešava da veroispovest, ideološka i politička pripadnost autora igraju važnu ulogu u formulisanju definicije. Treba napomenuti da se to odnosi na autore svih veroispovesti, uključujući i one članove naučne zajednice koji su mnogobošci.[31] Stoga je sasvim razumljivo da se u stručnim radovimal izbegava korišćenje termina „neopaganizam“, već se umesto istog koriste „savremeni paganizam“ (eng. contemporary paganism)[32],[33],[34],[35] i „moderni paganizam“ (eng. modern paganism).[36],[37] Treba uočiti da Majkl Strmiska (Michael Strmiska) paralelno koristi izraze paganizam, neopaganizam, moderni paganizam, savremeni paganizam – ponekad kao sinonime, a ponekad kao različite kategorije[38] (na taj način samo doprinoseći postojećoj konfuziji), ali i da kada piše o slovenskom rodnoverju u Ukrajini, pravi razliku između izraza „paganizam“ i izraza „rodna vera“ (eng. native faith).[39]

4. Primena loše definisanih na slovenskog rodnoverje – posledice i paralele

Razmotrimo šta se dešava kada se neki od iznetih pojmova ili neka od novih terminoloških konstrukcija kao što su „rusko rodnoverje“, „ukrajinsko rodnoverje“ (i slične fraze koje postoje isključivo u radovima pojedinih autora) primene na slovensko rodnoverje. Jedna od posledica klasifikacije slovenskog rodnoverja kao neopaganizma je i ta da budući autori (i laici) pristupaju sa predrasudom da je reč o novoj religiji, koja nastaje otprilike u vreme kada nastaje i njeno ime – krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX vekam.[40] Druga posledica je stavljanje slovenskog rodnoverja u isti koš sa novim religijama, koje nastaju veštačkim stvaranjem, kroz eklektičke pristupe i u duhu Nju Ejdž pokreta. Kao treću posledicu možemo da primetimo veštačku podelu slovenskog rodnoverja na rusko rodnoverje, ukrajinsko rodnoverje, poljsko rodnoverje, srpsko rodnoverje itd. Iako ovakva podela ne postoji na terenu, može se reći da u svakoj od slovenskih zemalja slovensko rodnoverje ima neke svoje specifičnosti, koje su uslovljene društveno-političkim, verskim i istorijskim prilikama.

Imamo primer Belorusije, u kojoj je izražena podrška očuvanju i razvoju narodnog predanja i kulture na nivou državnih institucija – podrška koja predstavlja dobru podlogu za promovisanje slovenskog rodnoverja. U Sloveniji se dokumentarni filmovi koji se bave svedočanstvima o običajima i obredima slovenske etničke religije emituju na državnoj televiziji, a akademski krugovi su vrlo zainteresovani za istraživanje narodnog predanja i slovenske etničke religije. U nekim drugim zemljama takva podrška ne postoji, ili postoji pritisak od strane avramskih religija na državne insitutucije, pa slovensko rodnoverje teže dolazi do izražaja, stručni (i laički) tekstovi su slabijeg kvaliteta, a postoje i razne neželjene pojave gde pojedini autori slovenskom rodnoverju pristupaju iz niskih pobuda, te svoju ideologiju promovišu pod maskom slovenskog rodnoverja. I pored svih ovih specifičnosti koje postoje između različitih slovenskih zemalja, opet se ne može naći dovoljno opravdanja da se slovensko rodnoverje deli na bugarsko, hrvatsko, slovenačko, češko, itd. – reč je o istoj religiji, istina sa primesama lokalnih prilika, ali svejedno zajedničkoj slovenskoj religiji. Aitamurto vrlo jasno izbegava da koristi izraz „neopaganizam“ kada se bavi slovenskim rodnoverjem, čineći prve korake u pravom smeru.[41] U jednom svom radu ona koristi izraze „rodnoverje“, „savremeni paganizam“ i „ruski paganizam“.[42]

Zanimljivo je uočiti da sa jedne strane neki autori nemaju nikakvih problema da slovensko rodnoverje ubace u isti koš sa Vikom, O.T.O.-omn i raznoraznim drugim sintetičkim religijama nastalim tokom XX veka, a da sa druge strane prave veštačku podelu na rusko rodnoverje, ukrajinsko rodnoverje, poljsko rodnoverje, itd. Pri tome, u slovensko rodnoverje (ili regionalna slovenska rodnoverja) ubrajaju i one verske zajednice koje ne spadaju u slovensko rodnoverje: inglizam, RUNViru,o Jagnoveru, Ladoveru, itd. Strmiska, na primer, iako na jednom mestu pravi jasnu razliku između vernika RUNVire i slovenskih (tj. ukrajinskih) rodnovernih, svejedno u istom tekstu RUNViru predstavlja kao najbrojniju skupinu slovenskih rodnovernih, što je možda i tačno za područje SAD ili Kanade, gde RUNVira ima svoju bazu, ali svakako nije tačno za područje Evrope i Azije. Šnireljman u slovensko rodnoverje potpuno neosnovano ubraja inglizam. Aitamurto prvo usvaja naziv „rodnoverje“ koji se odnosi na slovensko rodnoverje u Rusiji, pri čemu inglizam posmatra kao njegov integralni deo,[43] da bi kasnije naziv „rodnoverje“ upotrebila za slovensko rodnoverje u opštem slučaju (još uvek ubrajajući inglizam u slovensko rodnoverje).[44] Efekat koji je dobijen je da se na celokupno slovensko rodnoverje prenose zaključci dobijeni „proučavanjem“ slovenskog rodnoverja na teritoriji Ruske federacije, pri čemu je često reč o grupama koje sa slovenskim rodnoverjem nemaju nikakve veze (da ne pominjemo da su se od inglizma organizacije, udruženja i opštine slovenskog rodnoverja javno ogradile posebnim saopštenjima,[45],[46] a i da se inglisti, takođe javno, ograđuju od slovenskog rodnoverja).

Pojedini autori (uglavnom na Zapadu) stavljaju znak jednakosti između pojma „slovensko rodnoverje“ i pojma „slovenski neopaganizam“, na taj način izjednačujući kulturu, tradiciju, običaje i narodno predanje slovenskih naroda i razne autorske himere sastavljene od fragmenata raznoraznih religija, ezoterije, ufologije i sopstvenih izmišljotina tih autora. Čitalac upućeniji u situaciju na terenu ostaje da se začuđen pita gde je u svemu tome nauka i struka, te kako je moguće da takvom paušalnom, diletantskom i pseudonaučnom pristupu bude omogućeno da se propagira kroz stručne časopise i druge akademske publikacije. Pomenuti čitalac će sa nevericom primetiti da iako je pokazano da se izvesni stručnjaci služe fabrikovanjem podataka (u slučaju Šnireljmana to je pokazano još 1999. godine) njihovi se radovi citiraju kao glavne reference o slovenskom rodnoverju. I laicima je potpuno jasno da je tendencija da se slovenskom rodnoverju u Češkoj, Poljskoj ili Srbiji pripišu osobine verskih zajednica iz neke druge zemlje – zajednica koje ne spadaju u slovensko rodnoverje – pseudonaučna. Nažalost, takve tendencije su postale opšte mesto u stručnim publikacijama koje se bave slovenskim rodnoverjem. Primetimo da korišćenje izraza „rodnoverje“, bez odgovarajuće odrednice ukazuje na nerazumevanje samog pojma od strane autora. Rodnoverju na engleskom jeziku odgovara termin native faith, odnosno ethnic religion, tj. (na)rodna vera, pa je ono određeno narodom, odnosno grupom naroda o kojoj je reč. Tako sem slovenskog rodnoverja, postoje i rodnoverja ostalih naroda i etničkih grupa (npr. letonsko rodnoverje – let. Dievturība).

Razmotrimo hipotetičku situaciju u kojoj bi gore navedene pristupe primenili da religije koje imaju najveći broj vernika. Kada bi smo ranije pomenuti princip da je neka religija ili denominacija određena svojim nazivom primenili na, na primer, istočno pravoslavno hrišćanstvo (drugu najbrojniju hrišćansku denominaciju i veroispovest sa ubedljivo najvećim brojem vernika među slovenskim narodima), došli bi smo u sledeću situaciju.

 

250px-ЧетьїМінеї

                   Slika 1 Mesecoslov objavljen 1714. godine u Kijevu, u kome se umesto naziva pravoslavlje, koristi izraz pravoverje.

Iako pravoslavno hrišćanstvo ima apostolosko prejemstvo,p što znači da (bar u teoriji pravoslavne hrišćanske teologije) može da isprati svoje poreklo do vremena prvih apostola, sam naziv pravoslavlje nastaje u vreme reformi patrijarha moskovskog Nikona, između 1652. i 1654. godine. Pre toga je istočno hrišćanstvo bilo znano kao pravoverje, te nema pisanih dokumenata pre druge polovine XVII veka u kojima se pominje pravoslavlje. Zamena izraza pravoverje izrazom pravoslavlje trajala je skoro čitavih narednih sto godina (Slika 1.). Među Srbe, izraz pravoslavlje dolazi posle seobe 1690. godine pod Arsenijem III Čarnojevićem, kada je preko ruskih knjiga u liturgijsku upotrebu srpske crkve ušla i ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika.

Prema ranije izloženom principu (koji veliki broj autora na slovenskim jezicima primenjuje na slovensko rodnoverje), moglo bi se tvrditi da je pravoslavno hrišćanstvo zapravo nastalo u drugoj polovini XVII veka, što je naravno jednako besmismisleno, kao i tvrdnja da je slovensko rodnoverje nastalo krajem XX veka.

Kada bi smo na islam primenili princip deljenja slovenskog rodnoverja (na rusko, ukrajinsko, srpsko, itd.), došli bi smo u situaciju da razmatramo turski (ili turkijski) islam, arapski islam, egipatski islam, islam zemalja Magreba, itd. Uočimo da je jedna od tobožnjih dogmi u islamu o zabrani prikazivanja lika proroka Muhameda (usled koje je smo poslednjih godina imali prilike da vidimo veliko broj demonstracija sa često tragičnim ishodima), zapravo pravilo jedne vrlo specifične grane islama.

0_01

Slika 2 Ilustracija koja prikazuje proroka Muhameda (desno) kako drži propoved. Ilustracija se nalazi u astronomskom traktatu „Preostali znaci proteklih vremena“ persijskog naučnika al-Birunija; koja je deo kolekcije Nacionalne biblioteke u Parizu.[47]

Pravilo koje ne postoji u turkijskom islamu, persijskom islamu (Slika 2.) ili islamu zemalja Magreba (Slika 3.).[48]

 

Algerian_postcard

Slika 3 „Hidžra – Muhamedov beg iz Meke, 622.“ Alžirska razglednica iz 1920-ih ili 1930-ih, na kojoj je prikazan Muhamed (levo) kako ulazi u pećinu.[49]

Primenom istog aršina koji se primenjuje u slučaju slovenskog rodnoverja na rimokatoličanstvo (najbrojniju hrišćansku denominaciju), došli bi smo u situaciju da govorimo o italijanskom rimokatoličanstvu, jukatanskom rimokatoličanstvu, irskom rimokatoličanstvu, itd. već u skladu sa regionalnim i etničkim specifičnostima. Pri tome, mogli bi smo sa punim pravom da se pozovemo na doktrinu o devičanskom začeću Bogorodice koja je zvanično usvojena od strane rimskog pape Pija IX tek 1854. godineq i prihvatanje teorije evolucije usvojeno 1950. godiner i ukažemo da je reč o relativno novoj religiji, iz druge polovine XIX veka i prve polovine XX veka, a koja je nastala obnovom starije religije i mešanjem modernih uticaja i učenja. Ovo je tek majušni uzorak dugačke liste pitanja u vezi avramskih religija – pitanja koja bi odjednom postala problematična, ukoliko bi smo aršin kojim se meri slovensko rodnoverje u člancima pojedinih autora primenili jednako na sve religije. Međutim to se sve ne čini. Razlog tome je što navedene avramske religije imaju veliki uticaj u društvu, pa prema tome i na akademsku zajednicu. Sa druge strane, slovensko rodnoverje je marginalna religija, sa brojem vernika koji je na nivou statističke greške i praktično nikakvim uticajem na akademsku zajednicu. Stoga je slovensko rodnoverje zgodno mesto da se bez posledica i uz malo truda pravi karijera pisanjem članaka na granici senzacionalizma, bez terenskog rada, korišćenjem zastarelih podataka ili čak izmišljanjem podataka.

Treba naglasiti da upotreba izraza neopaganizam kao odrednice za slovensko rodnoverje, ne mora da znači da je autor vođen razlozima izvan struke (ideološkim, verskim ili pseudonaučnim), što ilustruje primer Pjotra Vjenča (Piotr Wiench),[50] koji je posvetio dosta vremena i terenskog rada izučavanju slovenskog rodnoverja, tokom koga je razgovarao sa velikim brojem lidera slovenskih rodnovernih i ljudima koji uživaju ugled među slovenskim rodnovernima. Međutim, teško je ne primetiti da svaki autor koji gaji animozitet prema slovenskom rodnoverju i isto obrađuje kroz prizmu sopstvenih ideoloških i verskih predubeđenja slovensko rodnoverje naziva neopaganizmom, što se jasno uočava na primeru Šnireljmana i drugih. Slovensko rodnoverje još uvek nije dostiglo onu kritičnu masu koja je potrebna da se iznudi promena u pristupu dela akademske zajednice i pridržavanje naučnog metoda. Žalosno je što je delu naučne zajednice potreban spoljni pritisak da bi njihov rad bio u skladu sa naučnim standardima.

5. Dosta o problemima, sad malo o rešenjima!

Običnom čitaocu (a verovatno i stručnjacima) svakako veoma neobično deluje pojava koja je vrlo raširena u stručnoj literaturi – pokušaj kvalifikacije slovenskog rodnoverja pre definisanja istog. Nije sasvim jasno koja to naučna metodologija ima pristup po kome se fenomen koji se obrađuje prvo kvalifikuje, pa tek onda definiše. Mnogi problemi i apsurdne situacije, koji su nastali usled nonšalantnog pristupa osnovnoj proceduri, koja se inače podrazumeva, bi bili lako izbegnuti da se prvo pristupilo definisanju, a samim tim i razumevanju šta slovensko rodnoverje jeste.

Stoga, navedimo ovde jednu radnu definiciju slovenskog rodnoverja koja može biti (i u stvari bi trebalo da bude) sam početak – slovensko rodnoverje je obnova mnogobožačke, etničke religije Slovena zasnovana na pisanim, arheološkim i etnološkim nalazima. Uz ovu definiciju idu i dva ograničenja ili napomene – jedna vremenska i jedna prostorna. Napomene koje svako ko pristupa ovoj temi, bio on slovenski rodnoveran ili ne, mora uvek imati na umu. Izvori na kojima se zasniva slovensko rodnoverje pokrivaju relativno širok vremenski period koji obuhvata par milenijuma. Stoga slovensko rodnoverje nije obnova religije Slovena kakva je postojala u jednom određenom trenutku vremena (npr. 626. godine ili 1168. godine), već pre kompozit nastao preklapanjem trenutno dostupnih podataka iz različitih vremenskih perioda. Drugo ograničenje se odnosi na prostor, tj. na izvesne razlike i specifičnosti koje postoje između verovanja, obreda i običaja četiri grupe slovenskih naroda i naroda koji čine te grupe. Svakako da priznajemo da te razlike postoje, ali u ukupnom zbiru koji predstavlja slovensku religiju, te su razlike mnogostruko nadjačane sličnostima. No, ne treba ih zaboraviti. Pojedini autori su te razlike učinili fokusom svojih radova, te su neke zanemarljive specifičnosti doveli do ekstrema. Sa datom radnom definicijom smo odmah dobili i dve kvalifikacije – mnogobožačka i etnička religija.

Praktičnu primenu date radne definicije možemo posmatrati u aktivnostima organizacija koje se bave slovenskim rodnoverjem širom slovenskog sveta, od kojih su neke: informacioni centar „Svevlad“ (Srbija),[51] udruženje „Staroverci“ (Slovenija),[52] udruženje „Žrtva“ (Poljska),[53] udruženje „Sveti gaj rodne vere“ (Slovačka),[54] itd. Data radna definicija omogućava da se karakterišu i one pojave koje su do sada trpane u isti koš sa slovenskim rodnoverjem, a koje zapravo to nisu, te da se i na taj način zaustavi izostanak primene naučne metodologije koji se primećuje u stručnoj literaturi koja se bavi slovenskim rodnoverjem.

6. Zaključak

Pokazali smo da ne postoji opravdanje za korišćenje izraza neopaganizam (ili njegovog pandana u ruskom jeziku – neoяzыčestvo) kada se razmatra slovensko rodnoverje, ukoliko je cilj naučnog dela da objektivno prenese rezultate na jasan i jednozačan način. Baratanje pojmovima čije su definicije subjektivne, te njihova primena u stručnim radovima se može označiti kao pseudonauka. Stoga moramo da ukažemo na potrebu da se upotreba takvih pojmova u stručnoj literaturi obeshrabri radi poštovanja naučne metodologije.

Klasifikacija i kvalifikacija pojave koja se razmatra je svakako nužna u naučnim delima, te je neophodno predložiti odgovarajuću alternativu pojmovima za koje smo videli da nisu primereni naučnoj upotrebi. Kao moguću alternativu treba uzeti u obzir izraze kao što su etnička religija, narodna vera, mnogoboštvo i druge pojmove koji jesu jednoznačno određeni. Predlažemo da se slovensko rodnoverje okarakteriše kao mnogobožačka etnička religija Slovena, a da se pravci i podele u okviru slovenskog rodnoverja razmatraju u odnosu na datu karakterizaciju. Na ovaj način bi se izbegle brojne nedoumice i problemi sa kojima su se sretali oni koji se bave fenomenom slovenskog rodnoverja i izbegao nestručan pristup uz korišćenje termina koji garantuju izostanak jednoznačnosti i jasnog prenosa ideja i nalaza čitaocu. Ista razmatranja treba primeniti i na obnove ostalih etničkih religija, kao što su: Dievturība, Romuvas, Ramawat, Maausku itd. i na ostale etničke religije, npr. Čimariй йӱlav i druge. Ovde smo se bavili isključivo primerenošću upotrebe razmatranih izraza u stručnoj literaturi. Da li će se i na koji način razmatrani izrazi koristiti u svakodnevnom govoru, saopštenjima pojedinih slovenskih rodnovernih opština i udruženja koje okupljaju zainteresovane za slovensko rodnoverje (ili druge etničke religije), ideološkoj, političkoj i nekoj drugoj literaturi nije predmet ovog rada. Dalje istraživanje fenomena slovenskog rodnoverja bi trebalo da napravi sistematizaciju pokreta koji se bave slovenskim rodnoverjem i da dublje prouči njihove sličnosti i razlike, kao i stepen odstupanja od definicije koju smo predložili (uzimajući u obzir data ograničenja) i eventualno daju bolju i funkcionalniju definiciju slovenskog rodnoverja.

Bilješke

a Biće objašnjeno kasnije u tekstu.

b Ovde navodimo definicije Isaka Bonevica zbog jedinstvene akademske titule koju je stekao na Univerzitetu Berkli, za čije je sticanje morao pribaviti posebna znanja, kao i zbog neposrednog kontakta sa vernicima mnogobožačkih religija, što ga sveukoupno čini verovatno najpozvanijim stručnjakom za davanje definicija ovakvog tipa.

c Pri tome, Jork posmatra paganizam kao, u neku ruku, jedinstvenu religiju (religiju iz koje su proistekle sve ostale religije, uključujući i avramske religije), a ne zajednički izraz za više različitih religija.

d Treba istaći da se Jovanović hrabro uhvatio ukoštac sa aspektom paganizma koji je slabo obrađen u stručnoj literaturi – osobinom diskontinuirane pojave. Ovaj aspekt je od izuzetne važnosti, između ostalog i za razumevanje pojma neopaganizam.

e Interesantno je da je Jakob Grim u „Deutsche Mythologie“ izneo ideju da heathen možda dolazi od jermenskog hethanos, a koje je nastalo od grčkog έθνος (rod, narod), te bi tako po značenju bilo bliže ruskom яzыčestvo, nego latinskom izvoru.

f U pismu u vezi obnove helenizma, koje je napisao američki filozof i psiholog Vilijam Džejms, 5. aprila 1868. godine.

g Sam termin „prehrišćanski“ je takođe vrlo nejasno definisan, te može značiti pre rođenja Isusa Hristosa ili pre nastupanja hrišćanstva, što je kategorija zavisna od vremena i lokacije, te nije jednoznačna, niti jasna.

h Vika (eng. Wicca) je moderna relija nastala u Velikoj Britaniji polovinom XX veka, na bazi pojedinih verovanja preuzetih iz etničkih religija evropskih naroda i moderne teologije i rituala. Najčešće je dvobožačka.

i Inglizam je nova, eklektička religija koju je stvorio ruski ezoterista, ufolog i istraživač paranormalnih pojava Aleksandar Hinevič (Aleksandr Юrьevič Hinevič). Pun naziv je ove verske zajednice je „Drevnoruska crkva pravoslavnih staroveraca – Inglinga“. Ova verska zajednica je poznata po ekstremističkim i rasističkim ispadima. Literatura kojom se inglinzi koriste se u Ruskoj federaciji nalazi na spisku ekstremističkih dela, a sam Hinevič je osuđen zbog „organizovanja delatnosti ekstremističke organizacije“. Naziv Inglinzi potiče od naziva najstarije poznate skandinavske dinastije eng. Ynglings.

j Hendž (eng. henge) je neolitska sakralna građevina, kružnog ili ovalnog oblika, koja se sastoji od ravnog platoa oivičenog kamenjem, drvenom ogradom ili zemljanim nasipom i rovom. Najpoznatiji primer Stounhendž, u jugozapadnoj Engleskoj, je anomalija, jer se rov nalazi izvan nasipa, umesto obratno.

k Crkva svih svetova je religiozna grupa formirana 1962. godine u SAD. Verovanja grupe su zasnovana na idejama iskazanim u naučno-fantastičnim romanima Roberta Hajnlajna, dvobožačkom sistemu, grčkoj etničkoj religiji i drugim elementima iz raznih izvora. Zvanični sajt grupe: http://www.caw.org/

l U Evropi, ali ne toliko i u Severnoj Americi, što je i za očekivati, imajući u vidu da konzervativna hrišćanska većina u akademskim krugovima u SAD značajno otežava primenu naučne metodologije u studijama religije.

m Jasan primer se može naći u radu Karine Aitamurto (Kaarina Aitamurto), gde se ona poziva na Šnireljmanov rad, te osim preuzimanja Šnireljmanovog stava da slovensko rodnoverje nastaje krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka, prenosi i pogrešan stav da je inglizam deo slovenskog rodnoverja. Nažalost, Aitamurto usvaja Šnireljmanovu konstrukciju „rusko rodnoverje“ i na taj način pokazuje da je nesvesna da je prvo udruženje slovenskog rodnoverja u Poljskoj organizovano 1921. godine pod nazivom „Leški krug obožavalaca Svetovida“ (polj. Lechickie Koło Czcicieli Światowida), a da je prvo udruženje slovenskog rodnoverja u Ukrajini, pod nazivom „Rodna vera“ (ukr. Rіdna vіra), registrovao dr Vladimir Šajan (rus. Volodimir Petrovič Šaяn) 1934. godine. Pri tome, autori izostavljaju istorijski društveno-politički kontekst koji jasno ukazuje na nepostojanje uslova za registrovanje udruženja slovenskog rodnoverja, verskih zajednica slovenskog rodnoverja i organizovano javno delovanje slovenskih rodnovernih.

n O.T.O. (Ordo Templi Orientis ili Red Istočnog Hrama) je međunarodna verska organizacija nastala početkom XX veka. Ustrojena je po uzoru na slobodno zidarstvo, a njeni verska učenja su zasnovana na Telemi – religiji koji je napravio Alister Krauli (Aleister Crowley).

o RUNVira ili Rodna Ukrajinska Narodna Vera (ukr. Rіdna Ukraїnsьka Nacіonalьna Vіra – RUNVіra) je monoteistička religija koju je 1964. godine napravio Lav Silenko (Lev Silenko) u SAD.

p Apostolsko prejemstvo je princip crkvenog prava u pravoslavnim rimokatoličkim i drugim hrišćanskim crkvama, po kome crkvena jerarhija neposredno proizilazi iz niza svešteničkih rukopoloženja u neprekinutom nizu do apostola.

q Papska bula rimskog pape Pija IX, pod nazivom „Ineffabilis Deus“, objavljena 8. decembra 1854. godine. http://www.papalencyclicals.net/Pius09/p9ineff.htm

r Papska enciklika rimskog pape Pija XII, pod nazivom „Humani generis“, objavljena 12. avgusta 1950. godine.http://www.papalencyclicals.net/Pius12/P12HUMAN.HTM

s Romuva (litv. Romuva) je baltička etnička religija, koja obnavlja verovanja i obrede litvanskog naroda pre pokrštavanja.

t Ramava (prus. Rāmawa) je baltička etnička religija, koja obnavlja verovanja i obrede pruskog naroda pre pokrštavanja.

u Mausk (est. Maausk) je baltička etnička religija, koja obnavlja verovanja i obrede estonskog naroda pre pokrštavanja.

v Čimarij jula (rus. Čimariй йӱla ; Čimarij jüla) je etnička religija naroda Mari, volga-finske etničke grupe, koja uglavnom živi na prostoru Republike Mari El u sastavu Ruske Federacije.

Reference

[1] Dejan Ajdačić, „Simboli slovenskih neopaganskih organizacija“ u „Slavistička istraživanja“, IP Filip Višnjić, Beograd, 2007., str. 132-141.

[2] Šnirelьman, V. A., „Neoяzыčestvo i nacionalizm. Vostočnoevropeйskiй areal“, Issledovaniя po prikladnoй i neotložnoй эtnologii. № 114. IЭA RAN, 1998.

[3] Gaйdukov A. V. „Ideologiя i praktika slavяnskogo neoяzыčestva“, Sankt-Peterburg, 2000.

[4] Šnirelьman, V. A., „Neoяzыčestvo na prostorah Evrazii.“, Bibleйsko-bogoslovskiй institut sv. apostola Andreя, Moskva, 2001.

[5] Kavыkin O. I., Rodnoverы. (Samoidentifikaciя neoяzыčnikov v sovremennoй Rossii)., Institut Afriki RAN, Moskva, 2007.

[6] Gurko A., „Neoяzыčestvo v Belarusi“, Belaruskaя dumka. 1999. № 10.

[7] Aleš Črnič, “Nove religije? A mislite kršćanstvo?”, Sodobno poganstvo na Slovenskem, Etnolog 21 (2011), 163-178, Slovenski etnografski muzej, Ljubljana, 2011.

[8] Sancti Augustini, „De Civitate Dei contra Paganos“ (Aurelije Avgustin, „O Državi Božjoj protiv pagana“)

[9] Catholic Encyclopedia – Paganism: http://www.newadvent.org/cathen/11388a.htm

[10] Oxford English Dictionary (British & World English) – Paganism: http://oxforddictionaries.com/definition/english/pagan

[11] Merriam-Webster Dictionary – Pagan: http://www.merriam-webster.com/dictionary/pagan

[12] Kur'an, Sura 98, ajet 6.

[13] Milan Vujaklija, „Leksikon stranih reči i izraza“,str. 665, Prosveta, Beograd, 1972.

[14] Isaac Bonewits, “Defining Paganism: Paleo-, Meso-, and Neo-“, 1979., 2007. : http://www.neopagan.net/PaganDefs.html

[15] Michael York, „Pagan Theology: Paganism As A World Religion“, New York University Press, New York, 2003.

[16] Kaarina Aitamurto, „Why is the Old Spirituality Reviving?“, Nizhniy Novgorod Association for the Study of Religions, 25.12.2009.

[17] Spasoje Vasiljev, „Slovenska mitologija“, Srbobran, 1928., str. 3,http://ebooks.antikvarne-knjige.com/slovenska-mitol-vasiljev/

[18] Bojan Jovanović, „Duh paganskog nasleđa u srpskoj tradicionalnoj kulturi“, Svetovi, Novi Sad, 2000.

[19] Oxford English Dictionary (British & World English) – Heathen: http://oxforddictionaries.com/definition/english/heathen

[20] Merriam-Webster Dictionary – Heathen: http://www.merriam-webster.com/dictionary/heathen

[21] Oxford English Dictionary (British & World English) – Neopaganism: http://oxforddictionaries.com/definition/english/neopaganism

[22] Oxford English Dictionary (US English) – Neopaganism: http://oxforddictionaries.com/definition/american_english/neopaganism

[23] Merriam-Webster Dictionary –Neopagan: http://www.merriam-webster.com/dictionary/neo-pagan

[24] Milan Vujaklija, „Leksikon stranih reči i izraza“,str. 614, Prosveta, Beograd, 1972.

[25] Šnireljman, 1998., str. 3

[26] Gaйdukov, 2000., str. 12

[27] Gurko A. V., „Novыe religii v Respublike Belarusь: genezis, эvolюciя, posledovateli“, Minsk, 2006., str. 44

[28] Šnirelьman, 2001.

[29] D. Gavrilov, V. Vinnik, D. Georgis, S. Zobnina, „Analiz sovremennogo mifotvorčestva v noveйših issledovaniяh po яzыčestvu“, 1999.

[30] Bonewits, 1979., 2007. [

31] Markus Altena Davidsen, „What is Wrong with Pagan Studies?“, Method and Teory in the Study of Religion 24 (2012), 183-199

[32] Graham Harvey, „Contemporary Paganism: Listening People, Speaking Earth“, C. Hurst & Co. Publishers, London, 1997.

[33] Barbara Jane Davy, “Introduction to Pagan Studies”, Rowman Altamira, 2007.

[34] Murphy Pizza, James R. Lewis, „Handbook of Contemporary Paganism“, Brill Academic Publishing, 2009.

[35] York, 2003.

[36] Aitamurto, 2007

[37] Michael F. Strmiska, „Modern Paganism in World Cultures: Comparative Perspectives“, ABC-CLIO, Santa Barbara, California, 2005.

[38] Strmiska, p2.

[39] Strmiska, p233.

[40] Aitamurto, K., „Russian Rodnoverie – Negotiating Individual Traditionalism“, Aleksanteri Institute, University of Helsinki, The International Conference, Bordeaux, France, 2007.

[41] Aitamurto, 2007.

[42] Kaarina Aitamurto, „Why is the Old Spirituality Reviving?“, Nizhniy Novgorod Association for the Study of Religions, 25.12.2009.

[43] Aitamurto, 2007.

[44] Aitamurto, 2009.

[45] Svätoháj Rodnej Viery, “O vzťahu k Staroslovanskej Inglistickej církvi Pravoslávnych Starovercov”,

http://www.svatohaj.sk/vymedzenie.html

[46] „O podmenah ponяtiй v яzыke i istorii slavяn i o psevdoяzыčestve“, Oficialьnoe zaяvlenie Kruga Яzыčeskoй Tradicii i Soюza Slavяnskih Obщin Slavяnskoй Rodnoй Verы, 25.12.2009.:

http://triglav.ru/zayavlenie.doc

[47] Bibliotheque Nationale, Paris (Manuscrits Arabe 1489 fol. 5v): http://expositions.bnf.fr/livrarab/grands/0_01.htm

[48] Wijdan Ali, „From Literal to Spiritual: The Development of the Prophet Muhammad’s Portrayal from 13th Century Ilkhanid Miniatures to 17th Century Ottoman Art“, Proceedings of the 11th International Congress of Turkish Art, Utrecht, August 23-28, 1999, No. 7, 1-24.

[49] Mohammed Image Archive: http://www.zombietime.com/mohammed_image_archive/islamic_mo_full/

[50] Piotr Wiench, „Neopaganism in Central-Eastern Europe“, Spoleczenstwo otwarte 4/1995.; 5th World Congress of Central and Eastern European Studies in Warsaw, 1995.; New Religious Phenomena in Central and Eastern Europe after the Fall of Communism, Cracow 1995., Institute of Philosophy and Sociology, Polish Academy of Sciences, Warsaw, 09.02.2007.

[51] Informacioni centar “Svevlad”: http://www.svevlad.org.rs/

[52] Združenje “Staroverci“: http://www.staroverci.si/

[53] Stowarzyszenie “Żertwa”: http://www.zertwa.pl/ [54] “Svätoháj Rodnej Viery”: http://www.svatohaj.sk/

 

 

Related posts

Leave a Comment